АВВА - ОЧЕ

(Глава 20.)

Много је боље карати, него срдити се тајно; и покарани ће се пазити од потирања.
Добро је покараном да покаже покајање!
Јер он побеже по вољи од греха.
Као што је жеља евнуха да обесчасти девицу, такав је и суд изведен са насиљем.
Један ћути – и показује се мудрим; а други је мрзак због многих трачева.
Један ћути, јер нема шта да одговори; а други ћути, јер зна кад му је говорити.
Мудар човек ће ћутати до правог момента; а галамџија и онај који не расуђује неће чекати то право време.
Који много прича неће бити вољен, и ко узме себи право да говори, биће омрзнут.
Буде и успеха човеку у злу, а награда – губитак је.
Има дарова, који ти неће бити од користи, и има дарова, за које ћеш добити двоструко назад.
Има понижења због славе, а неки из понижења дижу главу.
Има који малим купују много и плате за то седам пута више.
Мудри се речима чине љубазним, а љубазност глупих остаје узалудна.
Дарови безумнога неће ти бити на корист, јер је у њега уместо једног, много очију на приносу.
Мало ће дати он, а гунђаће много, и отвориће уста своја, као гласник. Данас он зајам даје, а сутра га тражи назад: мрзак је такав човек Господу и људима.
Глупи ће рећи: “Ја немам пријатеља, и нема награде за моја доброчинства. Који једу хлеб мој имају лажљив језик.”
Како често и колико ће се многи подсмехнути над таквим!
Спотакнути се на земљи је боље, него на језику. Тако ће брз бити и пад злих.
Непријатан човек – као басна је испричана у погрешно време; која је стално на уснама неразумних.
Прича из уста глупога одвратна је, јер је он не прича у право време.
Неки се уздржавају од греха оскудношћу, и у том уздржању он се неће кајати.
Неки губе душу своју кроз срам, и губе је због сличности са безумнима.
Неки ће из стида дати обећања пријатељу, и без разлога начинити га непријатељем.
Зли пророк у човека – лаж је; у устима неразумних је она – непрестано.
Боље лопов, него онај који непрестано прича лажи; али обојица ће наследити погибељ.
Путеви лажљивог човека – бесчасни су, и срам његов увек је с њим.
Мудри у речима узвисиће себе, и човек разумни угодиће велможама.
Који раде на земљи повећавају свој стог, тако и они који угоде велможама добијају помиловање у случају неправде.
Гошћења и дарови ослепљују очи мудрих и, као узде у устима, заустављају прекоре.
Скривена мудрост и притајено благо – каква је корист од обога?
Боље човек, који скрива своју глупост, него човек, који скрива своју мудрост.

(Глава 21.)

Сине мој! Ако си згрешио, не прилажи више греха и моли се за прошле.
Бежи од греха, као испред змије; јер, ако му приђеш, угришће те.
Зуби његови – као зуби лављи су, који усмрћују душе људи.
Свако безакоње је као двосекли мач: ране од њега не зацељују.
Страхоте и насиље опустошиће богатство: тако ће опустети и дом поноситога.
Молитве из уста сиромашнога – иду до ушију Његових; а суд над њим брзо се приближава.
Који мрзе прекор иду по трагу грешника, а богобојазни обратиће се срцем.
Издалека се познаје силни на језику; али разумни ће знати, где се спотакнуо.
Градити дом свој на зајмљеном новцу – то је као сабирати камење за своју гробницу.
Скуп оних у безакоњу – као гомила паклена је, и крај њихов – пламен је огњени.
Пут грешника поплочан је камењем, али је крај његов – пропаст Ада.
Онај који држи закон влада мислима својим,
а извршавање страха Господњег – мудрост је.
Не учи се онај, који је неспособан;
али има способности која умножава горчину.
Знање мудрога увеличаће се попут поплаве, а савет његов – као источник живота је.
Срце глупога је попут разбијеног суда и не држи у себи накаквога знања.
Ако мудре речи чује разумни, он ће их похвалити и додати к себи. Ако их чује лакомислени, и оне се не допадну њему, он ће их бацити иза леђа својих.
Речи глупога – су као терет на путу, а у устима разумнога налази се пријатност.
Речи разумнога биће тражене на скуповима, и о речима његовим размишљаће у срцима.
Као порушени дом, тако је мудрост глупоме, а знање неразумнога – су само бесмислене речи.
Заповести за безумног – као окови су на ногама, и као вериге на десној руци.
Глупи у смеху подиже глас свој, а човек разумни једва се тихо смеши.
Као златни накит – образовање је за разумног, и као драгоцени украс на десној руци.
Нога глупога жури у туђи дом, а човек искусни постидеће се људи;
неразумни кроз вата гледа у кућу, а човек васпитани остаће напољу;
лудост човекова – прислушкивати на вратима је, разумни ће бити огорчен таквим бестидношћу.
Уста многоречивих причаће страно, а речи разумних мере се на мерилима.
У устима глупих – срце је њихово, а уста мудрих – у срцима њиховим су.
Када нечастиви проклиње Сатану, то проклиње душу своју.
Опадач скрнави своју душу и биће мрзак свугде, где буде живео.

(Глава 22.)

Прљавом камењу сличан је лењивац: свако негодује на беславље његово.
Воловском измету сличан је лењивац: свако ко га узме, отире руку.
Стид је оцу рођење неваспитаног сина, кћер неваспитана рађа се за понижење.
Разумна кћер прибави себи мужа, а бестидна – жалост је за родитеља.
Нагла грди оца и мужа, и код обојице биће презрена.
Прича у погрешно време – то је, као музика у време жалости: причање као и учење мудрости је примерено свакоме времену.
Поучавати глупога – то је, као лепити комаде керамке, или будити успаванога из дубоког сна.
Причати глупоме – то је, као причати ономе који дрема, који ће на крају питати: “Шта?”
Плачемо над умрлим, јер је свет нестао за њега; плачите и над глупим, јер је разум нестао за њега.
Мање плачи над умрлим, јер се он упокојио, а гори је живот глупога – од смрти.
Плачи над умрлим - седам дана, а над глупим и нечастивим – у све дане живота његовог.
Са лудим много не говори, и ка неразумном не иди;
бежи од њега, да не би имао непријатности и не би се замарао сукобима с њим;
склони се од њега и наћи ћеш спокој и нећеш бити огорчен безумљем његовим.
Шта је теже од олова? И како је име њему, сем глупи?
Лакше понети песак и со и комад железа, него човека лудога.
Као дрвена греда куће, јако учвршћена, која се неће распасти при земљотресу, тако и срце, учвршћено на разумним саветима, неће се поколебати у време страха.
Срце, утврђено на разумном размишљању, - је као малтерни украс на истесаном зиду.
Ограда, постављена високо, неће издржати ветар:
тако и бојажљиво срце, при глупом размишљању, неће издржати против страха.
Нанешен ударац у око изазива сузе, а нанешен ударац срцу изазива осећај боли.
Бацање камена на птице отераће их; а вређање пријатеља растргаће пријатељство.
Ако си на пријатеља извукао мач, не очајавај, јер је могуће повратити пријатељство.
Ако си се посвађао са пријатељем, не бој се, јер је могуће помирење.
Само понос, гордост, откривање тајни и подла издаја могу отерати сваког пријатеља.
Придобиј поверење ближњега у сиромаштву његовом, како би се заједно радовао са њим у богатству његовом;
буди са њим у време јада, како би имао удела у наслеђу његовом.
Пре пламена буде у пећи паре и дима: тако пре крвопролића – расправе.
Заштитити пријатеља ја се не срамим и не скривам се пред њим;
а ако би ме припало неко зло због њега, то ће свако, ко чује, пазити на њега.
То даде заштиту устима мојим и печат разума на уста моја, како не би пао кроз њих, и да ме језик мој не погуби!

(Глава 23.)

Господе, Оче и Владико живота мога! Не остављај ме на вољу њихову и не допусти да паднем због њих.
Ко постави бич на помисли моје и на срце моје настављајући у мудрости, како ме они не би поштедели у преступима мојим и не повлађивали у заблудама њиховим;
како се не би увећавали преступи моји и не увећвале заблуде моје; да не би пао пред противницима, и како се не би радовали надамном непријатељи моји?
Господе, Оче и Боже живота мога! Не дај ми поносне очи, и чежњу одврати од мене.
Прождрљивост и сладострашће да не овладају самном, и да не постане бестидна душа моја.
Послушајте децо, упуства за говор: који их се придржава неће бити уловљен због уста својих.
Уловљен због њих биће грешник, а злоречиви и надмени спотакнуће се због њих.
Не учи уста твоја на заклетве
и не претварај у навику да употребаљаваш у заклетвама име Светога.
Јер, као роб који је, стално подвргнут кажњавању, неће избећи ране, тако и заклињући се непрестано именом Светога нећеш се очистити од греха.
Човек који се често заклиње, испуњава се безакоњем, и неће одступити од дома његовог бич.
Ако он сагреши, грех његов је на њему; а ако он то занемари, то је двоструко згрешио;
и ако се заклео беспотребно, неће се оправдати, и дом његов напуниће се бесчашћем.
Постоје речи, које облаче у смрт: да се не нађу оне у наслеђу Јакова!
Јер од честитих све то ће бити удаљено, и они неће залутати у грехе.
Не навикавај твоја уста на грубе неучтивости, јер су у њима грешне речи.
Сети се оца и мајке твоје, када седиш међу моћницима,
како се не би заборавио пред њима и по навици не урадиш глупост, и не пожалиш, да је боље да се ниси ни родио, и не проклеш рођење твоје.
Човек који се навикао на ружне речи, у све дане своје неће се научити.
Две врсте умножавају грехе, а трећа навлачи гнев:
душа горућа, као пламтећи огањ, неће се угасити, док се не истроши;
човек који је блудник са телом утробе своје, неће престати, док га не сагори огањ.
Блуднику је сладак сваки хлеб: он не престаје, док не умре.
Човек који згреши против својег брака, говори у души својој: “Ко ме види?
Око мене је тама, и зидови сакривају мене, и нико не види мене: чега да се бојим? Свевишњи се неће сетити греха мојих”.
Страх његов – је само од очију човечијих,
и незна он то, да су очи Господа десет тисућа пута светлије од сунца
и гледају на све путеве човечије, и улазе на места скривена.
Њему је познато било све, пре него је и створено било, исто као и по завршетку.
Такав човек биће кажњен на улицама града и стићи ће га тамо, где ни помислио није.
Тако и жена, која остави мужа и произведе наследника са странцем:
јер, прво, она се не покори закону Свевишњега, друго, згрешила је против мужа свог и, треће, у блуду и прељуби произведе дете од страног човека.
Она ће бити изведена пред скуп, а о детету њеном биће истрага.
Деца њена неће се укоренити, и гране њене неће дати плода.
Она ће оставити сећање на себе за проклетство, а грех њезин неће нестати.
Који остану познаће, да нема ништа боље од страха Господњег, и нема ничега слађег, него пазити заповести Господње.
Велика је слава – следити Господа, а принети себе Њему – дуговечно је.

(Глава 24.)

Премудрост ће се прославити и међу народом својим биће хваљена.
У цркви Свевишњега она ће отворити уста своја, и под влашћу Његовом прослављаће се:
“Ја сам изашла из уста Свевишњега и као облак прекрила земљу;
ја поставих скинију у висинама, и престол мој – у стубу од облака;
ја једина обиђох круг небесни и ходах по дубнама бездана;
по таласима мора и по свој земљи и у сваком народу и племену завладала сам:
међу свима њима ја тражих спокој и чије наслеђе ће удомити мене.
Тада Творац свега нареди ми, и Створитељ мој показа ми место спокоја мог и рече:
насели се у Јакову и прими наслеђе Израиљево.
У вечности од почетка Он ме створи, и нећу скончати ва веке века.
Ја сам служила пред Њиме у светој скинији и тако се утврдих у Сиону.
Он ми даде тако покој у љубљеном граду, и у Јерусалиму – власт је моја.
И укорених се ја у прослављеном народу, у наследственом уделу Господа.
Ја порастох, као кедар у Ливану и као кипарис на горама Јермонским;
ја порастох као палма у Енгадији и као ружини грмови у Јерихону;
ја сам као прелепа маслина у долини и као платан, порастох.
Као цимет и аспалаф, ја дадох ароматични задах и, као мирисна смирна, распрострах мирис угодан,
као халван, оних и стакта и као мирис угодан тамјана у скинији.
Ја раширих своје гране, као кошута, и гране моје – су гране славе и благодати.
Ја сам као виноградска лоза, која производи благодат, а цветови моји – плодови су славе и богатства.
Приступите ка мени, који ме желите, и наситите се плодовима мојим;
јер је сећање на мене слађе од меда, и овладавање мноме пријатније од медних саћа.
Који ме једу још ће бити гладнији, и који ме пију још ће бити жеђи.
Који ме послушају, неће се постидети, и који чине по мени неће згрешити.
Све је то – књига завета Бога Свевишњега,
закон, који заповеди Мојсије као наслеђе синовима Јаковљевим.
Он испуњава мудрошћу, као Фисон и Тигрис у дане првих приноса;
он пуни разумом, као Еуфрат и као Јордан у дане жетве;
он разлива ученост, као светлост и као Гион у време брања винограда.
Први човек не достиже пуноћу познавања њеног; неће је истражити тако ни последњи;
јер су мисли њене пуније од мора, и савети њени дубљи од највећег бездана.
И ја, као канал из реке и као канал за воду, уђох у врт.
Рекох: “Залићу мој врт и напојићу моје леје.
Е ево, канал мој постаде река, а река моја постаде море.
И засејаћу учење, као јутарње светло, и далеко пројавити га;
и изливаћу учење, као пророчанство, и оставићу га роду вечноме”.
Видите, да се не трудих за себе самога, него за све, који траже премудрости.

(Глава 25.)

Трима стварима сам се украсила и стала прелепа пред Господом и људима:
то је – једнакост међу браћом и љубав међу ближњима, и жена и муж који сагласно живе међу собом.
И три врсте људи омрзну душа моја, и веома гадан за мене је живот њихов:
надмени просијаци, лажљиви богаташи и старац-прељубник, који је ослабио у расуђивању.
Оно што ниси сакупио у младости, - како можеш пронаћи у старости твојој?
Прилично је седима да суде, и старцима – да умеју давати савете!
Прекрасна је мудрост стараца и приличи људима поштеним да расуђују и саветују!
Венац старцима – вишеструко је искуство, а похвала им је – страх Господњи.
Девет размишљања похрани ја у своје срце, а десето ћу рећи језиком:
то је човек, који се радује деци и за живота види пад непријатеља својих.
Блажен је, који живи са женом разумном, који не греши језиком и не служи недостојном себи.
Блажен је, који је стекао мудрост и предаје је у уши који слушају.
Велики је тај, који нађе премудрост! Али он није већи од оног, који се боји Господа.
Страх Господњи све превазилази, и онај који га има са киме може бити раван?
Могуће је поднети сваку рану, само не рану на срцу, и сваку пакост, само не пакост женску,
сваки напад, само не напад од оних који мрзе, и сваку освету, само не освету непријатеља;
нема главе отровније од главе змијске, и нема гнева јачег од гнева непријатеља.
Сагласни ће радије живети са лавом и змајем, него ли живети са злом женом.
Злоба женина измени изглед њен и направи лице њено мрачним, као у медведа.
Седи муж њен међу пријатељима својим, и када чује о њој, горко уздише.
Свака злоба је мала у поређењу са злобом жене, коцка грешника да падне на њу.
Као што је успињање по песку за старца, тако је и причљива жена за тихог мужа.
Не погледај на лепоту женску и не буди похотан на жене.
Жалост, стид и велика срамота је, када жена превлада над својим мужем.
Срце тужно и лице жалосно и рана на срцу – зла је жена.
Опуштене руке и слаба колена – жена је која не усрећава свога мужа.
Од жене је почео грех и кроз њу сви ми умиремо.
Не дозволи води да отиче, нити злој жени да влада;
ако она не ходи под руком твојом, одвоји је од тела твога.

(Глава 26.)

Сретан је муж добре жене, и број дана његових биће – удуплан.
Жена добронамерна радоваће свога мужа и године његове испуниће миром;
добра жена – сретна је судбина: она се даје богобојазнима.;
са њом је и у богатог и у бедног – срце задовољно и лице у сва времена је весело.
Троје је што плаши срце моје, а због четвртог се молим:
градских злих прича, побуњена руља и клевета на смрт, - све је то ужасно.
Болест срца и жалост – жена је завистна на другу жену,
и бич језика њеног, свима то обзнањује.
Као воловски јарам који га прати свуда – зла жена је; брати је – то је, као хватати шкорпиона.
Велика досада је жена, одана пијанству, и она не скрива свога срама.
Наклоност женина ка блуду познаје се по похотним очима и капцима њеним.
Над бестидном кћери постави јаку стражу, како она, добивши слободу, не би злоупотребила себе.
Чувај се бестидних очију и не чуди се, ако оне сагреше против тебе:
као што морен жеђу путник отвара уста и пије сваку воду у близини,
тако она седа код сваког шатора и пред стрелом отвара тул.
Љубазност женина осладиће њеног мужа, и разумност њена обложиће кости његове.
Кротка жена – дар је Господа, и нема цене добро васпитана душа.
Благодат над благодатима – жена је стидљива,
и нема правог мерила за уздржану душу.
Што је сунце, излазеће на висинама Господњим,
то је лепота добре жене украс у дому њеном;
што је светиљка, која сија на светом свећњаку, то је лепота лица њеног у зрелом добу;
што су златни стубови на сребрним основама, то су прекрасне ноге њене на тврдим петама.
Двога се срами срце моје, а код трећег се буди у мени негодовање:
ако војник трпи од беде, и разуман човек који је занемарен;
и ако се ко окрене од праведности ка греху, Господ ће спремити тог за мач.
Купац једва може да избегне сагрешење, а продавац се неће спасити од греха.

(Глава 27.)

Многи згрешише зарад неважних ствари, и који ишту богатства одвратише очи.
Међу спојено камење забија се клин: тако је између продавца и купца умеће грех.
Ако се ко не држи добро у страху Господњем, ускоро ће се разорити дом његов.
Када се решето протресе открије се смеће: Тако и нечистоћа човечија – у расућивању је његовом.
Глинено посуђе се испитује у пећи, а испит човечији – у разговору је његовом.
Врста дрвета открива се у плоду његовом: тако је у речима – размишљања срца његовог.
Пре беседе не хвали човека, јер је она испит за људе.
Ако марљиво будеш тражио правду, наћи ћеш је и обући ћеш је, као одело славе.
Птице слећу ка себи подобним, и истина се обраћа код оних, који је упражњавају.
Као што лав лови плен, тако и греси – оне који чине неправду.
Беседа честитога – увек је мудра, а безумни се мења као месец.
Међу неразумнима не губи време, проводи га постојано међу разумнима.
Беседа глупих је одвратна, а смех њихов – забава је греха.
Говор оног који се много куне диже косу на глави, а свађа њихова зауставља уши.
Расправе надмених – воде у крвопролиће, а погрде њихове су несносне за слушање.
Онај који открива тајне губи поверење и неће наћи пријатеља по души својој.
Љуби пријатеља и буди му веран;
а ако открјеш тајну његову, не гони га више:
јер као што човек уништи свог непријатеља, тако и ти уби пријатељство ближњега;
и као што би испустио из руку својих птицу, тако си испустио пријатеља и нећеш га више уловити;
не трчи за њим, јер је он далеко отишао и побегао, као срна из замке.
Рана се може повезати, и после расправе могуће је помирење;
али ко открије тајну, тај је изгубио наду за помирењем.
Ко намигује оком, тај смишља подвале, и нико га у томе неће спречити;
Пред очима твојим он ће говорити слатко и дивиће се речима твојим,
а после ће извратити уста своја и у речима твојим пронаћи ће саблазан;
много шта ја мрзих, али не толико, као њега; и Господ замрзеће њега.
Ко баца камен нагоре, баца га на своју главу, и издајнички удар створиће ране.
Ко јаму копа, сам ће упасти у њу, и ко поставља замке, сам ће се уловити у њих.
Ко чини зло, на тога ће се оно вратити, и он неће знати, одакле га оно снађе;
подсмех и понос у гордих и освета, као лав, растргаће их.
Уловљени ће бити у замку они који се радују паду честитих, и бол ће их смождити пре смрти њихове.
Злоба и гнев – такође су гадости, и човек грешни ће их имати.

(Глава 28.)

Осветници ће добити освету од Господа, Који неће заборавити грехе њихове.
Опрости ближњему твоме преступе, и тада по молитви твојој отпустиће се и греси твоји.
Човек гаји гнев према човеку, а од Господа тражи опрост;
ка другоме човеку нема милосрђа, а моли се за грехе своје;
и сам је тело, које гаји злобу: ко ће очистити грехе његове?
Сети се краја и престани се свађати; сети се уништења и смрти и држи заповести;
сети се заповести и не буди злобан на ближњега;
сети се завета Свевишњега и презири лудост.
Уздржавај се од расправа – и умањићеш грехе;
јер раздражен човек улази у расправу; човек грешник узнемириће другове и посејаће раздор међу оним који живе у миру.
Какво је гориво за огањ, тако ће он и горети;
и каква је сила човечија, такав ће бити и гнев његов, и по мери богатства ојачаће жестина његова.
Жарка свађа пали огањ, а жарка расправа пролива крв.
Ако дуваш на искру, она ће се разгорети, а ако пљунеш на њу, угасиће се: обоје излази из уста твојих.
Потказивач и двојезични да буду проклети, јер ће они погубити многе, који живе у миру;
говоркања многе поколебаше и потераше их од народа до народа,
и разорише јаке градове и претурише домове велможа;
говоркања изагнаше одважне жене и лишише их од плодова напора њихових;
који им поклањају пажњу неће наћи спокоја и неће живети у миру.
Ударац бича оставља маснице, а ударац језика крши кости;
многи падоше од оштрице мача, али не толико, колико је пало од језика;
сретан је, који се сакрије од њега, који не испита љутњу његову, који не вукоше јарма његовог и не би свезан узима његовим;
јер је јарам његов – јарам железни, а узе његове – узе од мједи,
смрт сурова - је смрт његова, и сам Ад је бољи од њега.
Неће овладати он честитима, и неће сагорети они у пламену његовом;
они који се окренуше од Господа упашће у њега; у њима ће горети он и неће се угасити: он ће бити послан на њих, као лав, и као пантер, истребиће их.
Погледај, огради оно што имаш трњем,
закључај сребро твоје и злато,
и за речи твоје сачини тежину и меру, и за уста твоја – врата и катанац.
Пази се, да се не спотакнеш њиме и не паднеш пред зломисленим.

(Глава 29.)

Ко указује милост, тај ће дати зајам ближњему, и ко га подржава својом руком, тај поштује заповести.
Подај зајам ближњему у време нужде његове и сам у своје време враћај ближњему.
Тврдо држи реч и буди јој веран – и у свако време ћеш наћи што ти је потребно.
Многи сматрају зајам добитком, и учинише огорчење оним, који им помогоше.
Док не добије, љубиће руку његову и о новцу ближњега ће говорити тихо;
а у време враћања он ће отезати и одговараће сметено и жалиће се на време.
Ако буде под притиском, једва половину ће донети – и то ће му значити као добитак;
а ако не буде под притиском, зајмодавац се одрекао свог новца и без разлога направио себи непријатеља у њему:
он ће му вратити проклетствима и погрдама и уместо поштења узвратиће бесчашћем.
Многи по чињењу таквог лукавства склањаше се од посуђивања, бојавши се изненада претрпљене преваре.
Али ка бедноме буди стрпљив и милостињу њему не успоравај;
ради заповести помози бедном и у нужди његовој не пуштај њега без ичега.
Потроши сребро на брата и не дозволи му да се задржава под каменом погибљи;
располажи благом твојим по заповестима Свевишњега, и оно ће ди донети још више користи, него ли злато;
закључај у ризнице твоје милостињу, и она ће те избавити од сваког бесчашћа:
боље од јакога штита и тврдога копља она ће затитити тебе од непријатеља.
Добар човек ће јамчити за ближњега, а који нема стида оставиће га.
Не заборави дела јемца свога; јер је он дао душу своју за тебе.
Грешник ће уништити имање јемца, и незахвални у души оставиће свог избавитеља.
Јемство је довело до разарања многе имућне људе и уздрмало их, као таласи морски;
домаћине имућне изагнало из домова, и они луташе међу туђим народима.
Грешник, примајући на себе јемство и иште користи, упашће у тужбу.
Помози ближњему колико можеш и пази, да не паднеш од тога.
Главне потребе за живот – вода и хлеб су, а одећа и дом, прикривају голотињу.
Боље је живот беднога под својим кровом, него раскошно пиревање у туђим домовима.
Буди задовољан малим, као и са многим.
Лош је живот – скитати се од дома до дома, и где се настаниш, не смеш ни уста отворити;
даваћеш пиће и хранити без речи захвалности, и поврх тога још ћеш слушати и горке речи:
“Дођи овамо, странче, припреми стол, и ако имаш нешто, нахрани ме”;
“Уклони се, странче, ради уважене особе: брат је дошао ка мени у госте, и дом ми је потребан”.
Тежак је за човека са осећајима прекор за уточиште у дому и куђење за услугу.

(Глава 30.)

Ко воли свога сина, тај ће чешће да прекорева њега, како би напослетку уживао у начину на који се формира.
Ко упућује свога сина, тај ће имати помоћ од њега и међу познаницима хвалиће га.
Који учи свога сина, тај ће пробудити завист непријатеља, а са пријатељима ће се радовати о њему.
Умро је отац његов – и као да није умро, јер је оставио иза себе истог као што је и он;
у животу своме он је пазио на њега и тешио се, а при смрти својој не растужи се;
за непријатеље он остави у њему осветника, а за пријатеље – оног који враћа са захвалношћу.
Онај који повлађује сину превезиваће ране његове, и при сваком плачу његовом кидаће се срце његово.
Ненаучени коњ биће јогунаст, а син, коме је пуштено на вољу, постаће дрзак.
Љуљај дете, и оно ће те устрашити; играј се са њим, и оно ће те растужити.
Не смеј се са њим, како се не би горчио са њим и после не шкргутао зубима својим.
Не подај му на вољу у младости и не игнориши неразумље његово.
Савијај врат његов у младости и ломи ребра његова, док је младо, како не би, постало упорно, и не отргло се од тебе.
Учи сина свога и труди се над њим, како не би окусио огорчење због непристојних поступака његових.
Бољи је сиромашни а здрав и јак и силан, него богат са изможденим телом;
здравље и крепкост тела вредније је од сваког злата, и јако тело боље је од безборјног богатства;
нема богатства бољег од телесног здравља, и нема радости поврх радости од срца;
боља је смрт, него жалостан живот или трајно продужавајућа болест.
Понуде, принесене затвореним устима, то је, као и понуде, постављене на гробу.
Каква је корист идолу од жртве? Он не једе, ни мирисати не може:
такав је и онај који одлази од Господа,
гледа очима и стење, као и ушкопљеник, који обгрли девицу и уздише.
Не предај тузи душу твоју и не мучи себе својим неповерљивошћу;
весеље срца – живот је човеков, и радост мушка – дуговечност је;
љуби душу твоју и теши срце твоје и удаљи од себе тугу,
јер је туга многе убила, а користи од ње нема.
Завист и гнев скраћују дане, а брига – пре времена узрокује старост.
Отворено и добро срце брине се и о храни својој.

(Глава 31.)

Бдење над богатством изнурује тело, и брига о њему одгони сан.
Бдење и брига не дају дремати, и као тешка болест односи сан.
Богати ће се трудити да умножи богатство – и у покоју наситиће се својим благом.
Сиромашни ће се трудити око недостатака у животу – и у покоју остаће сиромах.
Који љуби злато неће бити прав, и који трчи за трулежи, напуниће се њоме.
Многи се због злата подвргоше паду, и погинуше пред самим собом;
оно је – дрво спотицања за оног који му приноси жртве, и сваки непромишљени ће бити уловљен њиме.
Благословен је богаташ, који се покаже без иједног укора и који није трчао за златом.
Који је тај? Ми ћемо прославити њега; јер је он учинио чуду у народу свом.
Ко је био искушан златом – а остао непорочан? Нека му то буде на похвалу.
Ко је могао погрешити – а није погрешио, урадити зло – а није урадио?
Трајно ће бити богатство његово, и о милостињи његовој ће се говорити на скупу.
Када седаш за сто богатога, не раскривај на њему гркљана твога
и не говори: “Много је на њему!” Запамти, похлепно око – зла је вест.
Шта је од створенога зависније од очију? Зато оне плачу за свиме, што виде.
Куда оне погледају, не пружај руку, и не остај са њима у блуду.
Суди о ближњему по себи и о сваком послу расуђуј.
Једи, као човек, што је пред тобом, и не једи похлепно, да те не би замрзели;
престај да једеш први из пристојности и не буди похлепан, да не послужиш за саблазан;
и ако седиш између осталих, не промећи руку испред њих.
Малим се задовољава човек васпитани, и зато он не уздише на кревету своме.
Здрав сан имаћеш при умерености у желуцу: тај устаје рано и душа његова са њим;
страдање од бесанице и мучнине и грчева у животу долазе на човека незаситног.
Ако отежаш себе преједањем, то устани иза стола и одахни.
Послушај мене, сине мој, и не занемари ме, и до задњег схвати речи моје.
У свим делима твојим буди опрезан, и никаква болест неће доћи на тебе.
Дарежљивог на хлебу ће благосиљати уста, и то је верно сведочанство о доброти његовој;
против шкртог на хлебу роптаће град, и праведно је то сведочанство о шкртости његовој.
Против вина се не показуј храбрим, јер је многе погубило вино.
Пећ испитује снагу каљеног челика; тако и вино испитује срца гордих – пијанством.
Вино је корисно за живот човека, ако га будеш пио умерено.
Шта је живот без вина? Оноје створено за весеље људима.
Радост срцу и утеха душе – вино је, умерено употребљено и у право време;
мука за душу – вино је, када се пије много, у раздражењу и расправи.
Прекомерно пијење вина повећава љутњу неразумног до спотицања, умањује снагу његову и причињава ране.
На слављу са вином не прекоревај ближњега и не унизуј га у време његовог весеља;
не говори му срамотних речи и не терети њега захтевима.

(Глава 32.)

Ако те поставе старешином на слављу, не поноси се; буди међу другима као један од њих:
побрини се за њих и онда седи. И када све твоје здатке испуниш, онда заузми твоје место,
како би их обрадовао и за добре одлуке добио венац.
Разговор води ти, старији, - јер ти то и приличи, -
са тачним знањем, и не брани музику.
Када слушаш, не започињи разговор и у погрешно време не мудруј.
Што је рубинов печат у златном украсу, то је и музика на слављу са вином;
што је смарагдни печат у златној спреми, то су и пријатне песме уз укусно вино.
Говори, младићу, ако је неопходно, једну или две речи, када будеш питан,
говори што је важно, много у мало речи. Буди као онај који зна, и у исто време, онај који зна ћутати.
Међу велможама се не постављај равним са њима, и када говори други, ти много не говори.
Грому претходи муња, а стидљивоме припада благонаклоност.
Одлази на време и не буди последњи; пожури кући и не заустављај се.
Тамо се забављај и чини, што ти се свиђа; али не греши поноситим речима.
И за то благосиљај Створитеља твојега и Насититеља твојега Својим благом.
Богобојазни ће примити заповести, и од ранога јутра обраћајући се Њему придобити благослов Његов.
Који траже закон наситиће се њиме, а лицемер ће се спотакнути на њему.
Богобојазни ће наћи суд и, као светлост, осветлиће праведност.
Човек грешни склањаће се од укора и налазиће изговоре, сагласно жељама својим.
Човек који расуђује неће занемарити размишљања, а који не расуђује и који је горд неће се згрозити од страха и после тога, што је урадио без размишљања.
Без расуђивања не ради ништа, и када урадиш, немој се кајати.
Не иди по путу, који је разваљен, да се не спотакнеш о камен;
не опуштај се на равном путу; чувај се због деце твоје.
У сваком делу је вера душе твоје: а то је држање заповести.
Који верује у закон пази на заповести, и који се нада у Господа неће претрпети штету.

(Глава 33.)

Богобојазни се неће прикључити злу, и у искушењу Он ће избавити њега.
Мудар човек неће замрзети закон, а дволични који га држи – је као брод у олуји.
Разумни човек верује закону, и закон за њега је вера, као одговор Уримов.
Припреми говор – и бићеш слушан; сажми науку – и одговоре.
Као точак у кола – срце глупога је, и као осовина која се врти – мисли су његове.
Подругљив пријатељ је, као љути коњ, који под сваким јахачем рже.
Зашто је један дан бољи од другога, када свака дневна светлост у години исходи од сунца?
Они су раздељени премудрошћу Господа; Он раздвоји времена и празнике:
неке од њих Он узвиси и освети, а остале постави мећу број обичних дана.
Сви су људи од праха, и Адам беше саздан од земље;
али по мудрости Својему Господ постави разлику међу њима и одреди им другачије путеве:
неке од њих благослови и узвиси, друге освети и приближи к Себи, а друге прокле и унизи и отера са места њиховог.
Као глина грнчара у рукама његовим, и судба њена је у његовој вољи, тако и људи – у рукама су Створитеља њихових, и Он ће им дати по суду Свому.
Као што је супротно од зла – добро, и насупрот смрти – живот, тако је насупрот праведнога – грешник. Тако гледај и на сва дела Свевишњега: она су сва у пару, једно насупрот другог.
И ја се последњи вредно трудих, као чистач позади берача винограда,
и по благослову Господа успех и напуних корпу, као берачи винограда.
Схватите, да се ја не трудих за себе једнога, него за све који траже упуте.
Послушајте ме, кнезови народни, и пазите, начелници сабора:
ни сину, ни жени, ни брату, ни пријатељу не подај власт над тобом за живота твојега;
и не даји другоме имања твојега, како, ако се покајеш, не би морао молити за њега назад.
Док си жив и док дишеш, не замењуј себе ни са ким;
јер је боље, да деца моле тебе, него теби да гледаш у руке синова твојих.
У свим делима твојим буди главни, и неће пасти мрља на част твоју.
По свршетку дана живота твога и на самрти предај наследство.
Зоб, батина и бреме – за магарца су; хлеб, заповести и рад – за роба су.
Запосли роба радом – и имаћеш спокоја; ослаби руке његове – и он ће тражити слободу.
Јарам и ремење савиће врат вољи, а за лукавог роба – су окови и ране;
употреби њега у пословима, како он не остане у доколици, јер је доколица учинила многа зла;
стави га на рад, како му и следује, и ако се он не буде повиновао, стави на њега још теже окове.
Ни на кога не стављај беспотребно и ништа не ради непромишљено.
Ако имаш роба, да буде он као и ти, јер ти прибави њему кров;
ако имаш роба, поступај са њим, као са братом, јер ћеш се поуздати у њега, као у душу твоју;
ако га будеш вређао, и он се побуни и побегне од тебе, на ком путу ћеш га тражити?

(Глава 34.)

Пуста и лажна су надања – у човека неразумног, и снови маштовити дају крила глупима.
Као хватач сенке или гонич ветра, такав је и који верује сновиђењима.
Сновиђења сасвим су, као и лице насупрот лица.
Од нечистога шта може бити чисто, и од лажљивога шта може бити истинито?
Гатања и предсказања и сновиђења – су сујета, и срце се напуни маштањем, као у породиље.
Ако они нису послани од Свевишњег за разумевање, не поклањај им срца твога.
Сновиђења уведоше многе у заблуђење, и они који им се надаше подвргнуше се паду.
Закон ће се испунити без обмана, и мудрост у устима верних је савршена.
Човек учени зна много, а искусни ће показати знање.
Који је неискусан, тај мало зна; а ко је путовао, тај је умножио знање.
Много сам ја видео на мојим путовањима, и ја знам више, него што могу рећи.
Много пута био сам у опасности смртној, и спасих се уз помоћ искуства.
Дух богобојазних поживеће, јер је нада њихова – у Спаситеља њиховог.
Богобојазни ничега се не страше и не боје, јер је Он – нада њихова.
Блажена је душа богобојазнога! Кога се она држи, и ко је подршка њена?
Очи Господа – су на онима који Га љубе. Он је моћна заштита и снажна подршка, покров од зноја, и покров од подневне жеге, брана од спотицања и заштита од падања;
Он узвисује душу и просветљава очи, даје исцелење, живот и благослов.
Ко приноси жртву од неправедног добитка, тај принос је за подсмех, а дарови оних који не држе закона нису благоугодни;
не радује се Севишњи приносима нечастивих и број жртава неће Га умилостити за грехе њихове.
Као што је онај који закоље сина пред оцем његовим, такав је и онај који приноси жртву из имања сиромашних.
Хлеб којима је потребан је живот за бедне: који га отима је крвопија.
Убија ближњега, који отима од њега храну, и пролива крв, који лишава најамника плате.
Када један гради, а други руши, што они добијају за себе сем умора?
Када се један моли, а други проклиње, чији глас ће услишити Владика?
Када се неко опере после дирања мртвог и опет га додирне, каква је корист од његовог прања?
Тако и човек, који пости због греха својих и опет иде и ради то исто: ко ће услишити молитву његову? И какву корист ће имати он од тога, што се унизио?

(Глава 35.)

Ко држи закон, тај умножава приносе; ко држи заповести, тај пиноси жртву спасења.
Ко узвараћа захвалност, тај приноси фино брашно; а који даје милостињу приноси жртву хвале.
Угодно је Господу – удаљавање од зла, а задобијање милости Његове – удањавање је од неправде.
Не долази пред Господа са празним рукама, јер је све то – по заповести.
Приноси праведнога помазују олтар, и пријатан мирис њихов – је пред Свевишњим;
жртва праведнога човека је пријатна, и сећање на њу неће бити заборављено.
Са веселим оком прослављај Господа и не умањуј прве плодове напора твојих;
при сваком дару имај лице весело и са радошћу предај десетину.
Подај Свевишњему по давању Његовом, и са веселим оком – по мери добитка руку твојих,
јер је Господ онај који даје и подаће теби седмоструко.
Не умањуј дарове, јер их Он неће примити; и не надај се у неправедну жртву,
јер Господ је судија, и нема у Њега пристрасности:
Он неће показати пристрасност бедном и услишиће молитву невољнога;
Он неће презрети молитве сиротиње, ни удовица, када они буду излили приче своје.
Не цуре ли удовичке сузе низ образе, док плаче она против оног, који их изазва?
Послушни Богу приносиће добровољно, и молитва њихова стићи ће до облака.
Молитва смиреног проћи ће кроз облак, и он се неће задовољити, док се она не приближи Богу,
и неће престати, док га Свевишњи не погледа и не расуди праведно и не пронесе одлуку.
И Господ неће оклевати и неће трпети, док не скрши бедра немилосрдних;
Он ће делити освете на народе, док не истреби синове насиља и не скрши скиптре неправедних,
док не удели човеку по делима његовим, и за дела људи – по заслугама њиховим,
док не заврши суд над народом Својим и не обрадује их Својом милостињом.
Добродошла је милост у време несреће, као кишни облак у време суше.

(Главе 01 – 19) (Главе 20 – 35) (Главе 36 – 52)

Књига премудрости Исуса, сина Сирахова