АВВА - ОЧЕ

(Глава 36.)

Помилуј нас, Владико, Боже свих, и погледај,
и наведи на све народе страх Твој.
Подигни руку Твоју на туђе народе, и да познају они могућства Твоја.
Као што си пред њима Ти објавио светост Твоју у нама, тако пред нама објави величину Твоју и њима, -
и да познају они Тебе, као што ми познасмо, да нема Бога, поред Тебе, Господе.
Обнови знамења и створи нова чудеса;
прослави руку и и десну мишицу Твоју; подигни љутњу, и пролиј гнев;
истреби противнике и уништи непријатеље;
убрзај време и сети се клетве, и да се пронесе реч о великим делима Твојим.
Пламтећим огњем да буде истребљен који побегне од мача, и угњетачи народа Твојега да наћу погибао.
Скрши главе начелника непријатељевих, који говоре: “Никога нема, поред нас!”
Сабери све наследнике Јакова и направи их наслеђем Твојим, како је било у почетку.
Помилуј, Господе, народ, назван по имену Твојему, и Израиља, којега Ти начини првенцем.
Умилости се над градом светиње Твоје, над Јерусалимом, местом покоја Твојег.
Испуни Сион хвалом дела Твојих, и Твојом славом – народ Твој.
Подари сведочанство оним, који од почетка беху достојанство Твоје, и испуни пророчанства у име Твоје.
Подари награду који Те нађоше, и да верују пророцима Твојим.
Услиши, Господе, молитву рабова Твојих, по благослову Аарона, народу Твојем, -
и познаће сви који живе на земљи, да си Ти – Господ, Бог вечни.
Стомак прима у себе сваку храну, али има и од хране боља храна:
грло разликује храну од дивљачи, тако и разумно срце – речи лажне.
Лукаво срце причињава жалост, али човек искусни ће му узвратити.
Жена ће примити сваког мушкарца, али је једна девица од друге боља:
лепота женина увесељава лице и све жеље мужевљеве;
ако је на језику њеном понизност и кроткост, муж њен ће изићи из реда синова човечијих.
Који придобије жену добија главно имање, придобија по мери својој помоћника, потпору спокојства свог.
Где нема ограде, тамо се расипа имање; у ко нема жену, тај ће отићи у скитњу:
јер ко ће веровати наоружаном разбојнику, који се скита од града до града?
Тако и човеку, који нема пребивалиште и који остаје да ноћи тамо, где окасни.

(Глава 37.)

Сваки пријатељ може рећи: “И ја се дружих са њим”. Али има и пријатеља по речима само.
Није ли то мука до смрти, када се пријатељ и друг претвори у непријатеља?
О зла мисли! Откуда си се отргла ти, како би прекрила земљу курварством?
Пријатељ се радује заједно са весељем друга, а у време муке његове буде против њега.
Пријатељ помаже другу у напорима његовим зарад стомака свога, а у случају битке крију се иза штита.
Не заборављај друга у души твојој и не заборављај га када стекнеш имање.
Сваки саветник хвалиће свој савет, али неки саветују у своју корист;
од саветника чувај душу твоју и унапред знај, шта му је потребно; јер, може бити, да ће саветовати због самог себе;
може бити, да ће он бацити на тебе жријеб и рећи: “Пут је твој добар”; а онда стати насупрот тебе, како би видео, шта ће се десити са тобом.
Не саветуј се са онима који ти не желе добро и од оних који су ти завидни скривај намере.
Не саветуј се са женом о супарници њеној и са бојажљивим – о рату, са продавцем – о размени, са купцем – о продаји, са завидним – о захвалности,
са немилосрдним – о доброчинству, са лењим – о било ком послу,
са годишњим најамником – о окончању послова, са лењим робом – о великом послу:
не ослањај се на такве ни на каквом саветовању,
него се обраћај само човеку честитом, о коме знаш, да он држи заповести Господње,
који је својом душом – по вољи твојој и, у случају пада твојег, ће туговати заједно са тобом.
Држи се савета срца твојег, јер нема за тебе нико вернији од њега;
душа човекова некад боље упозори, него седам посматрача, који седе на осматрачницама.
Али при свему том се моли Свевишњему, да би Он усмерио пут твој у истину.
Почетак сваког дела – је размишљање, а пре сваког рада – саветовање.
Одраз промене срца – је лице. Четири стања се одражавају на њему: добро и зло, живот и смрт, а господар над њима је увек језик.
Један је човек искусан и многе подучава, а за своју душу је бескористан.
Један је хитар на речима, а буде мрзак, - такав остаје без сваке хране;
јер не дана би њему од Господа благодат, и он је лишен сваке мудрости.
Један је мудар за душу своју, и плодови знања на устима његовим су истинити.
Мудри човек подучаваће народ свој, и плодови знања његовог су прави.
Мудар човек обиловаће благословима, и сви који га виде називаће га блаженим.
Живот човекова одређена је бројем дана, а дани Израиља су безбројни.
Мудри ће придобити поверење у свога народа, и име његово живеће заувек.
Сине мој! У остатку живота испитуј твоју душу и гледај, шта је за њу штетно, и не дај јој тога;
јер није све корисно за све, и није свака душа за све расположена.
Не преједај се сваком насладом и не наваљуј на разна јела,
јер од преједања иде болест, и прождрљивост доводи до мучнине;
од преједања многи умреше, а сусдржљиви обезбедиће себи живот.

(Глава 38.)

Поштуј лекара како му и припада, јер Господ сазда њега,
и од Свевишњега – је исцелење, и од цара добија он дарове.
Знање лекара узвисиће његову главу, и међу велможама он је поштован.
Господ сазда из земље лекове, и разумни човек неће их занемаривати.
Није ли од дрвета вода начињена слатком, да би се познала сила Његова?
Због тога Он даде људима знање, да би Га прослављали у чудесима Његовим:
њима он лечи човека и уништава болест његову.
Спрематељи лекова праве их у смесе, и занат њихов нема краја, и кроз њих бива срећа на лицу земље.
Сине мој! У болести твојој не буди немаран, него се моли Господу, и Он ће те исцелити.
Остави греховни живот и исправи руке твоје, и од сваког греха очисти срце.
Принеси мирисну и од финог брашна захвалну жртву и сачини принос од сала, као што би већ умирући;
и подај место лекару, јер и њега сазда Господ, и да не оде он од тебе, јер је потребан.
Некада и у рукама његовим биће успеха;
јер се и он моли Господу, како би му Он помогао да подари болесноме олакшање и исцелење и продужетак живота.
Али ко згреши пред Створитељем његовим, да падне он у руке лекара!
Сине мој! Над умрлим пролиј сузе и, као да си подвргнут великом бесчашћу, започни плач; Обуци тело његово како и приличи и не запостављај погреб његов;
горак да буде плач и ридање истинско, и продужи сећање на њега, како му и приличи, дан или два, да избегнеш осуде, и тада престани са плачем;
јер од плача бива смрт, и плач истински троши снагу.
Са несрећом бива и плач, а живот бедника је терет за срце.
Не предаји срце своје твоје плачу; удаљуј га од себе, спомињући крај.
Не заборављај се, јер повратка нема; и њему нећеш донети корист, а себе ћеш повредити.
“Сети се осуде нада мном, јер је она тако и над тобом: моја јуче, твоја данас”.
По упокојењу умрлога упокоји и сећање на њега, и радуј се за њега по одласку душе његове.
Мудрост из књига претвара се у благопријатност у време доколице, и ко је мало заузет својим занатом, може придобити мудрост.
Како може постати мудар онај, који управља плугом и хвалише се бичем, гони волове и заузет послом око њих, и који разговара само о биковима?
Срце његово је заузето тиме, како правити бразде, а брига његова – је сточна храна за телад.
Тако и сваки тесар и неимар, који проводи ноћи, као и дане: који израђује гравуре, тог је марљивост у томе, да промени облик;
срце своје он поставља на то, како би лик био сличан, и брига његова – о томе, како би окончао дело у савршенству.
Тако и ковач, који седи за наковњем и размишља о израдама из железа: дим од огња изнурује његово тело, и са жаром из пећи бори се он;
звук чекића оглушује његов слух, и очи његове усмерене су на прављење посуде;
срце његово је устремљено је на окончање посла, и пажња његова – је на томе, како би га направио савршеним.
Тако и грнчар, који седи над својим делом и ногама својим врти точак,
који постојано брине о делу својем, и у кога је у бројевима сав посао његов:
руком својом он даје облик глини, а ногама омекшава њену тврдоћу;
он усмерава срце ка томе, како би добро сачинио посуду, и пажња његова – је на томе, како да очисти пећ.
Сви се они надају у своје руке, и сваки мудрује о своме послу;
без њих ни град не би постојао, ни становници не би се ту населили и не би живели у њему;
и једнако се они на саборе не позивају, на судијском месту не седе и не расуђују о судбини оптужених, не разумеју оправдања и осуде и не занимају се причама;
него подржавају нормалан живот, и молитва њихова – о успеху је уметности њихове.

(Глава 39.)

Само онај, који посвети своју душу размишљању о закону Свевишњег, истраживаће мудрости древне и користиће пророчанства:
он ће сачувати беседе људи знаменитих и удубити се у препредене обрате прича;
проналазиће скривени смисао изреченог и бавиће се загонеткама прича.
Он ће ићи да служи међу велможе и појављиваће се пред гувернером;
путоваће по земљама других народа, јер ће испитивати добро и зло међу људима.
Срце своје ће подредити томе, да се од раног јутра обраћа Господу, Створитељу његовом, и молиће се пред Свевишњим; отварати у молитви уста своја и молиће се за опрост греха својих.
Ако Господу великоме буде угодно, он ће га испунити духом разума,
истакаће речи мудрости своје и у молитви прослављати Господа;
усмериће своју вољу и ум и размишљаће о тајнама Господа;
показаће мудрост својег учења и хвалиће се законом завета Господњег.
Многи ће прослављати знање његово, и неће бити заборављен вавек;
сећање о њему неће се загубити, и име његово ће живети у свим поколењима.
Народи ће прослављати његову мудрост, и заједница ће изговарати похвалу њему;
док буде жив, он ће уживати већу славу, него ли хиљаде, а када почине, увећаће је.
Још размисливши, рећи ћу, јер сам пун, као месец у пуноћи својој.
Послушајте ме, честита децо, и растите, као ружа, која расте у пољу поред потока;
одишите пријатан мирис, као кад;
цветајте, као љиљани, ширите пријатан воњ и певајте песму;
благосиљајте Господа за све што радите; величајте име Његово и прослављајте Њега хвалећи Га,
песмама на устима и гуслама, прослављајући, говорите овако:
Сва су дела Господа увек благотворна, и свака заповест Његова испуниће се у своје време;
и никад не реци: “Шта је то? Због чега то?”, јер ће се све открити у своје време.
По речи Његовој стала је вода, као стог, и по изреченом из уста Његових појавило се и смештај за воду.
У заповестима Његовим – сва је Његова воља, и нико не може да умањи спасоноство њихово.
Пред Њим су дела сваког тела, и немогуће се сакрити од очију Његових.
Он гледа из века у век, и ништа није дивно пред Њим.
Никад не кажи: “Шта је то? За шта је то?”, јер је све саздано за сврху своју.
Благослов Његов покрива, као река, и као потоп, напаја сушу.
Али и гнев Његов испитује народ, као што је некада Он претворио воду у со.
Путеви Његови су за свете прави, а за оне који не поштују закон они – су спотицање.
Од почетка за добре је саздано све добро, као и за грешнке – зло.
Главно од свих потрепштина за живот човечији су – вода, огањ, железо, со, пшенично брашно, мед, млеко, сок винограда, масло и одећа:
све то честитима служи на корист, а грешницима ће се окренути на штету.
Има ветар, који су саздани за освету и у љутњи својој појачавају ударе своје,
у време устремљења својега изливаће силу и ублажити љутњу Створитеља њихових.
Огањ и град, глад и смрт – све је то саздано за освету;
зуби звериња, и шкорпије, и змије, и мач, који кажњава нечастиве погибељом, -
обрадоваће се заповести Његовој и спремни ће бити на земљи, када затреба, и у своје време неће преступити против речи Његове.
О свему ја од самог почетка реших, размислих и оставих написано,
да су сва дела Господња прекрасна, и Он дарује све потрепштине у своје време;
и никада не кажи: “То је горе од тога”, јер ће све у своје време бити признато добрим.
И тако, свим срцем и устима појте и благосиљајте име Господа.

(Глава 40.)

Много рада предодређено је сваком човеку, и тежина његова је на синовима Адама, од дана изласка из утробе матерње до дана повратка ка мајци свију.
Мисли о наданом и дану смрти производи код њих размишљања и страх у срцу.
Од оног који седи на прелепом трону па до онога који је прострт по земљи и прашини,
од оног који носи порфиру и венце до оног одевеног у рубље, -
у сваког је и досада и ревност, и сметеност, и неспокој, и страх од смрти, и незадовољство, и расправе, и у време починка ноћног на кревету, сан позлеђује ум његов.
Мало, или сасвим нема он покоја, иако је уснуо он, као дању на стражи је:
сметен је он душевним маштањем својим, као бгунац са бојног поља, који се у време спасења својега буди и не може начудити, како се ништа страшно није десило.
Тако то бива са сваким телом, од човека до стоке, али у грешника седам пута више.
Смрт, убиство, расправа, мач, несреће, глад, уништење и ударци, -
све је то – за оне који не држе закон; и потоп би за њих.
Све, што је од земље, враћа се у земљу, а што је из воде, враћа се у море.
Свака превара и неправедност биће истребљена, а верност ће стојати вавек.
Имања неправедних, као поток, исушиће и, као силни гром при проливу кише, загрмеће.
Који пружа руку, тај ће се развеселити; а преступници ће на крају погинути.
Потомци нечастивих неће умножити гране своје, и нечастиви корени – су као на голој стени:
трава код сваке воде и на обали реке покваси се пре сваке друге траве.
Љубазност, као рај, пуна је благослова, и милостиња живи вавек.
Живот оног који се узда у себе и марљивога сладак је; али превазилази обојицу онај, који наће благо.
Деца и изградња града чини име вечним, али важнијим и од свега сматра се жена коју не треба корити.
Вино и музика увесељавају срце, али боље од свега је – љубав ка мудрости.
Свирачи у гусле праве угодне песме, али боље од њих је – пријатни глас.
Пријатност и лепота пожељни су у очима твојим, али бољи од свега су – зелени усеви.
Другови и пријатељи увек се ускладе, али боље од свега је кад се ускладе муж и жена.
Браћа и помоћ – су за време несреће, али боље од свега спашава милостиња.
Злато и сребро учвршћују стопе, али поузданијим од свега признаје се добар савет.
Богатство и сила уздижу срце, али више од тога – страх Господњи:
у страху Господњем нема губитка, и у њему нема потребе тражити помоћ;
страх Господњи – је као благословени рај, и облачи га у сваку славу.
Сине мој! Не живи животом просијака: боље је умрети, него просити милостињу.
Ко погледа на туђи стол, његов живот – није живот: он понижава душу своју туђим јелом;
али човек разумни и добро васпитани чуваће себе од тога.
У устима бестиднога слатким ће се показати прошење милостиње, али у утроби његовој огањ гори.

(Глава 41.)

О смрти! Како је горко спомињати тебе човеку, који спокојно живи на своме имању,
човеку, који ничим није забринут и у свему успешан и још са снагом приноси храну.
О смрти! Радосна је твоја осуда за човека, којем си потребна и који је изнемогао у снази,
за престарелог и оптерећеног бригама о свему, за оног који нема наде и трпи.
Не бој се смртне осуде: сети се предака твојих и потомака. То је суд Господњи над сваким телом.
И због чега ти је мрско оно, што је угодно Свевишњему? Десет ли је, или сто, или тисућа година, -
у аду нема истраге о дужини живота.
Деца грешника бивају деца мрска и друже се са нечастивима.
Наслеђе деце грешника изгинуће, и заједно са племеном њиховим биће распрострто безславље њихово.
Нечастивог оца укореваће деца, јер због њега ће и они трпети безславље.
Јао вама, људи нечастиви, који остависте закон Бога Свевишњега!
Када сте се родили, родили сте се за проклетство; и када умирете, добијате удел у своме проклетству.
Све, што је из земље, враћа се у земљу: тако и нечастиви – од проклетства у погибељ.
Плач људски је због тела њихових, али грешникова и имена зла нестаће.
Брините се о имену, јер ће оно остати са тобом дуже, него много тисућа златника:
дани доброг живота имају свој број, али добро име живи вавек.
Држите, децо, заповести у миру; а скривена мудрост и благо невиђено – каква је у њима корист?
Бољи је човек, који скрива своју глупост, него човек, који скрива своју мудрост.
Зато, стидите се тога, о чему ја причам,
јер није сваку стидљивост добро имати и није све свакоме одобрено по истини.
Стидите се пред оцем и мајком од блуда, пред начелником и властелином – од лажи;
пред судијом и кнезом – преступа, пред сабором и народом – безакоња;
пред пријатељем и другом – неправде, пред суседима – крађе:
стидите се свега и пред истином Божјом и заветом Његовим. Стидите се и себичности за столом, обмане при зајму и издаје;
стидите се ћутње пред онима који вас поздрављају, гледања на распусну жену, окретања лица од рођака,
узимања нечијег дела или дара, помисли на удату жену, удварања својој слушкињи,
и не прилази постељи њеној;
пред друговима стиди се речи прекора, - и после тога, ако си дао, не приговарај, -
понављања оног што си чуо и оглашавања речи тајних. И бићеш истински стидљив и имаћеш добар пријем у сваког човека.

(Глава 42.)

Ево чега се не стиди, а због недоследности не греши:
не стиди се тачног испуњења закона Свевишњега и завета, и суда, како би учинио правосуђе нечастивоме,
спора међу пријатељима и путницима и поделе наследства друговима,
тачности у тежинама и мерама, - много ли, или мало ли стичеш, -
добити при куповини и продаји и строгог васпитања деце, и – окрвављења ребара лошег роба.
За злу жену добро је имати печат, а где је много руку, тамо закључавај.
Ако нешто издајеш, издај са рачуном и тежином и чини свако издавање и примање по запису.
Не стиди се да уразумиш неразумног и лупог, и престарелог, који се расправља са омладином: и бићеш истински васпитан и заслужићеш одобравање од сваког човека.
Кћер је за оца – тајна и непрестана брига, и брига о њој одгони сан: у младости њеној – како би се удала, а у браку – како не би била омрзнута;
у девојаштву – како је не би оскрнавили и не затрудни у очевом дому, у браку – како не би нарушила супружничку верност и у заједнчком животу са мужем не остане неплодна.
Над бестидном кћери појачај надзор, како те не би учинила подсмехом код непријатеља, предметом прича у граду и прекора у народу и не осрамоти тебе пред свима.
Не гледај на лепоту човечију и не седи међу женама:
јер као што из одеће излазе мољци, тако из жена – лукавство женско.
Боље зли мушкарац, него ласкава жена, - жена која доноси стид.
Подсетићу се сада на дела Господа и причаћу о томе што сам видео. По речи Господњој појавила су се дела Његова:
сијајуће сунце гледа на све, и сва дела његова пуна су славе Господње.
И светима не дозволи Господ да објаве о свим чудесма Његовим, које установи Господ Сведржитељ, како би васељена стојала чврсто у славу Његову.
Он залази у бездане и срца и види сву погибао њихову; јер Господ позна сваку руку и познаје сва знамења векова,
одређује прошлост и будућност и открива трагове сакривеног;
не промиче Њему никаква помисао и не сакрије се од Њега ни једна реч.
Он успостави велика дела Своје премудрости која ће остати у веке века;
Он не додаје и не умањује и не треба никаквог саветника
Како пожељна су сва дела Његова, ако хоћемо да их видимо као искре!
Сва она живе и постоје вавек за све потребе и све се повинавају Њему.
Сва она – су двострука, једна насупрот других, и ништа није створио Он несавршено:
једно подржава доброту другог, - и ко ће се заситити гледања славе Његове?

(Глава 43.)

Величина висина, тврда чистоћа, је облик неба у славном јављању.
Сунце, када се јави, пројављује о њима при изласку: чудно саздање, дело Свевишњега!
У подне своје оно исушује земљу, и пред жаром његовим ко ће стојати?
У врућини која пали ради ложач пећи, али три пута више сунце пали горе: издише пламеним огњем и блиставом светлошћу, која заслепљује очи.
Велики је Господ, који га створи, и по речима Његовим оно успешно иде путем својим.
И месец сав у своје време служи знацима времена и знамењу векова:
од месеца – је знак за празнике; светлост његова смањује се после достизања његове пуноће;
месец се назива по имену његовом; и он дивно узраста у промени својој;
то је – глава виших устројстава; она сија на чврстини небеској.
Лепота неба, слава звезда, бљештави украси, владика на висинама!
По речима Светога звезде стоје како је наређено и неће напустити стражу своју.
Погледај на дугу и прослави Створитеља њеног: прелепа је она у светлости својој!
Величанственим кругом својим она окружује небо; руке Свевишњега распростреше је.
По заповестима Његовим сипа снег, и брзо севају муње суда Његовог.
Отварају се ризнице и излећу из њих облаци, као птице.
Могућностима Својим Он оснажује облаке, и разбија камење градно;
од гласа Његовог тресу се горе, и по вољи Његовој дува јужни ветар.
Глас грома Његовог доводи земљу до трепета, и северне буре и вихоре.
Он просипа снег као птице да лети наниже, и падање његово – је као спуштајући скакавци;
лепота белине његове задивљује очи, а падање његово изненађује срце.
И као со, расипа Он по земљи иње, која када се замрзне, претвара се у бодље.
Задува ли северни хладни ветар, - од воде ће се створити лед: он настаје на сваком месту где је вода, и вода ће га обући попут плоче;
једе горе, и сажиже пустињу, и као огањ, опали траву.
Али скоро све исцељује магла; роса која се појави хлади од зноја.
Заповестима Својим Господ укроти бездан и посади у њему острва.
Они који пловише по мору причаше о опасностима на њему, и ми се дивисмо томе, што слушасмо ушима нашим:
јер су тамо необична и чудна дела, разноврсност сваких животиња, и чудовишта.
Због Њега сви успешно достижу на своје одредиште, и све се држи речјом Његовом.
Много можемо ми рећи, и исто тако, нећемо достићи Њега, и на крају свега: Он је све.
Где проналазим снагу, да би прославио Њега? Јер је Он изнад свих дела Својих.
Страшан је Господ и веома велик, и прелепе су могућности Његове!
Када прослављате Господа, величајте Га, колико можете, али и од тога Он ће бити надмоћнији;
и величајући Њега, употребите сву вашу снагу: и да вам не буде тешко, јер никада није довољно.
Ко је видео Њега, и може Га описати? И ко Га може прославити, онаквим какав Он јесте?
Много је скривенога, што је кудикамо веће од свега; јер ми видимо само мали део дела Његових.
Све је створио Господ, и побожнима дарова мудрост.

(Глава 44.)

Сада дајмо хвалу славним људима и оцима нашег народа:
много славнога Господ јављаше кроз њих, величину Своју од почетка;
беху господари у царствима својим и људи, који имаше силу; они даваше разумне савете, обавештаваше о пророчанствима;
они беху вође народа у саветима и у знањима из књига.
Мудре речи беху у учењима њиховим; они измислише музичке инструменте и химне написаше;
људи богати, са дарима многим, мирно живеше у местима својим.
Сви они беху уважавани међу племенима својим и у дане своје беху славни.
Беху међу њима и такви, који оставише своје име како би их могли хвалити, - а беше и таквих, о којима не остаде сећања, који нестадоше, као да нису ни постојали, и испаде као да нису ни живели, ни они ни деца после њих.
Али то беху људи од милости, чија праведна дела се не заборављају;
у семену њиховом живи добро наслеђе; потомци њихови – у завету;
семе њихово беше чврсто, а деца њихова – ради њих су;
семе њихово живеће вавек, и слава њихова неће нестати;
тела њихова су погребена у миру, и имена њихова живе генерацијама;
народ ће препричавати о њиховој мудрости, а црква ће им давати хвалу.
Енох угоди Господу и би узет на небо, - узор покајања за све генерације.
Ноје се показа савршеним, праведним; у време гнева он би у милости;
зато остаде на земљи, када би потоп;
са њиме би створен вечни завет, да ниједно тело неће бити више уништено потопом.
Авраам – велики је отац многих народа, и не би равнога њему у слави;
он чуваше закон Свевишњега и би у завету са Њим,
и на свом телу утврди закон и на испиту показа се веран;
зато Господ закле му се, да ће у семену његовом благословити све народе;
обећа да ће га умножити као прах на земљи, и узвисити семе његово као звезде, и дати им наследство од мора до мора и од реке до краја земље.
И Исаку зарад Авраама, оца његовог, Он такође потврди благослов свим људима и завет;
и он пређе на главу Јакова:
Он препозна њега Својим благословима и даде му у наслеђе земљу, и одвоји део њен и раздели међу дванаест племена.
И произведе из њега човека милости, који придоби љубав у очима сваког створа.

(Глава 45.)

Љубазни пред Богом и пред људима Мојсије, чија су сећања благословена.
Он га постави у слави са светима и увелича га делима страшним пред непријатељима;
Он његовим речима прекину чудесне знакове, прослави га пред царевима, даваше кроз њега заповести народу његовом и показа му део славе Своје.
За верност и кроткост његову Он освети њега, изабравши га од свих људи,
направи га да слуша глас Његов, увевши га у маглу
и даде му лицем у лице заповести, закон живота и знања, како би он научио Јакова завету Израиља – судовима Његовим.
Он узвиси Аарона, једнако њему светог, брата његовог од колена Левитског,
постави са њим вечни завет и даде му свештенство у народу; Он га благослови посебним украсом и опаса га појасом славе;
Он га обуче вишим украсима и обуче га у богату одећу:
у доњу одећу, у подир и ефод;
и окружи га златним јабукама и многоброним звонима, како би при ходу његовом она давала звук, како би учинио да се чују у храму звона за спомен синовима народа Његовог;
обуче га у одећу свету од злата и порфира и црвца и украшену везом, речима суда, Уримом и Тумимом,
црвено ткање од искусних радника, драгоцено камење, гравуре као на печатима, златну спрему златара, са урезаним на спомен именима племена Израиља;
на турбану његовом – златни венац, знамења светиње, слава достојанства: величанствени украс, дело искусних, угодно за очи.
Пре тога није тога било никада:
који не припадају његовом племену не облаче се тако, само синови његови и потомци његови заувек.
Жртве они приносише сваки дан, увек два пута.
Мојсије га рукоположи и помаза га светим уљем:
њему је остављено у вечни завет и семену његовом у све дане небеске, како би они служили Њему и заједно свештениковали и благосиљали народ Његов именом Његовим;
Он изабра њега од свих живих, како би приносио Господу жртве, паљенице и мирисне у спомен милости према народу Својем;
Он му даде Своје заповести и власт да пресуђује, како би учио Јакова откровењима и научио Израиља закону Његовом.
Побунише се против њега туђини, и позавидеше му у пустињи људи, приђоше ка Датану и Авирону, и гомили са Корејем љути и гневни;
И Господ увиде, и не би му мило то, - и они изгибоше од љутње и гнева.
Он учини над њима чудо, истребивши их пламеном огња Својег.
И умножи славу Аарона и даде му наслеђе – одредивши му прве плодове:
пре свију спреми им хлеб да се засите, јер они једу и жртве Господње, које Он даде њему и семену његовом;
али он нема наслеђа у земљи народа, и нема удела у народу, јер је Он Сам удео и наслеђе његово.
Тако и Финес, син Елеазара, трећи по слави, јер је он био ревносан у страху Господњем и, при отпаду народа, сачувао добром душу своју и умилостио Господа према Израиљу;
такође постави са њим завет мира, да буде представник светих и народа својег, јер њему и семену његовом припада достојанство и свештенство вавек.
Како по завету са Давидом, сином Јесеја из колена Јудина, царско наслеђе прелазаше са сина на сина, тако и наслеђе свештенства припадаше Аарону и семену његовом.
Да нам дадне Бог мудрости и нашим срцима – судите народ Његов праведно, да не погину дарови ваши и слава ваша да остане у поколењима вашим.

(Глава 46.)

Силан беше у рату Исус Навин и би прејемник Мојсијев у пророковању.
У складу са именом својим, он беше велики у спасењу изабраника Божјих, када се освети побуњеним непријатељима, како би увео Израиљ у наследство његово.
Како се он прославио, када је подигао руку своју и простро мач на градове!
Ко је пре њега тако стајао? Јер је он водио рат Господњи.
Није ли његовом руком заустављено било сунце, и један дан постаде као два?
Он призва Свевишњег Владику, када са свих страна притиснуше њега непријатељи, и велики Господ услиши га:
камењем града са свемогућом силом баци се Он на непријатељски народ и погуби противнике на странама гора,
како би сви познали оружје његово, да је рат његов био пред Господом, а он сам радио за Свемогућег.
И у време Мојсија он показа верност, - он и Халев, син Јефонијин, - успротивише се непријатељима, сачуваше народ од греха и утишаше зло мрмљање.
И само њих двоје од шест стотина тисућа путника беху спасени, како би увели народ у наследство – у земљу, којом тече млеко и мед.
И даде Господ Халеву снаге, коју се сачува у њему до старости, да изађе у брдовиту земљу, и семе његово да добије наслеђе,
како би видели сви синови Израиљеви, како је добро следити Господа.
Тако и судије, сваки по својем имену, чије срце није заблудело и који се не одвратише од Господа, - да буде благословено сећање на њих!
Да процветају кости њихове на местима својим,
и име њихово да пређе на синове њихове у слави њиховој!
Љубазни од Господа свога Самуило, пророк Господњи, утврди царство и помаза цареве народа својег;
он судише народу по закону Господњем, и Господ погледа на Јакова;
по вери својој он беше истински пророк, и у речима његовим се познаде истинитост визија.
Он призва Свемогућег Господа, када отсвуда притиснуше га непријатељи, и приносе на жртву младо јагње, -
и Господ загрме са неба и силном буком за слушање пусти глас Свој,
и истреби вође Тирске и све кнезове Филистимске.
Још пре времена свог вечног упокојења он позва да сведоче пред Господом и помазаником Његовим: “Имање, чак ни обућу, ја не узех ни од кога”, и нико га не укори.
Он пророковаше и после смрти своје, и предсказа цару смрт његову, и у пророчанству подиже глас свој из земље, да се истреби народ безакоња.

(Глава 47.)

После њега појави се Натан, који пророковаше у време Давидово.
Као сало, одвојено од мирне жртве, тако је издвојен и Давид од синова Израиљевих.
Он се играше са лавовима, као са јарићима, и са медведима, као са јагњићима.
У младости својој не уби ли он дива, не скиде ли он срамоту са народа,
када подиже руку са каменом у праћки и збаци гордост Голијата?
Јер он призва Господа Свевишњега, и Он даде снагу десној руци његовој – да порази човека, силнога у рату, и узвиси рог народа својег.
Тада прослави народ њега веома много и даде му хвалу због благослова Господњих, као што је и достојно венца славе,
јер он истреби окружење непријатељско и смири непријатељске Филистимљане, - све до данашњих дана скрши рог њихов.
После сваког дела својег он принасаше дарове Светоме Свевишњему речима хвале;
од свег срца он појаше и љубише Саздатеља својег.
И постави пред жртвеником певача песама, како би гласом њиховим засладио песме.
Он даде празницима лепоту и тачно одреди времена, како би они хвалили свето име Његово и од ранога јутра оглашавали у светилишту.
И Господ му опрости грехе и заувек вазнесе рог његов и дарова му завет царски и престол славе у Израелу.
После њега дође мудри син његов и ради оца својег живеше честито.
Соломон цареваше у мирно време, јер га Бог успокоји са свих страна, како би он уредио дом за име Његово и припремио светилиште за вечност.
Како мудар ти беше у младости твојој и, попут реке, поплави разумом!
Душа твоја покри земљу, и ти је напуни загонетним причама;
име твоје пронесе се до удаљених острва, и ти би љубљен због мира твојег;
због песми и изрека, због прича и изјашњавања твог дивише ти се земље.
У име Господа Бога, којег зовемо Богом Израиља,
ти сакупи злато, као мјед, и намножи сребра, као олова.
Али ти приклони бедра твоја ка женама и пороби им се телом твојим;
ти постави мрљу на славу твоју и оскрнави семе твоје тако, што наведе гнев на децу твоју, - и они горко оплакаше твоје безумље, - што власт подели на двоје, и од Јефрема произађе непокорно царство.
Али Господ не напусти Своју милост и не поруши ни једно од дела Својих, не истреби потомке изабраника Својега и не искорени семе љубазнога Његовог.
И Он даде Исаку остатак, и Давиду – корен народни.
И почину Соломон са оцима својим
и остави себи од семена својег безумног народу,
оскудног у разуму Ровоама, који одби од себе народ кроз своје савете,
и Јеровоама, сина Наватова, који уведе у грех Израиљ и Јефрему показа пут греха.
И веома се умножише греси њихови, тако да они беху изгнани из земље своје;
јер посегаше они за сваким злом, док не дође на њих освета.

(Глава 48.)

И устаде Илија пророк, као огањ, и реч његова гореше, као бакља.
Он наведе на њих глад, и ревношћу својом умањи број њих;
речју Господњом он закључа небо и три пута донесе огањ.
Како се прослави ти, Илија, чудесима твојим, и ко се може поредити са тобом у слави!
Ти подиже мртвога из смрти и из ада речју Свевишњега;
ти доведе у погибељ цареве и скиде их са кревета њихових;
ти слушаше на Синају осуду њихову о на Хориву суд освете;
ти помаза цареве за узврат и пророке – наследнике своје:
ти вазнесен би огњеним вихором на колима са огњеним коњима;
ти предодређен би за карање у своје време, како би утишао гнев, пре него што се претвори он у љутњу, - окрене срце оца ка сину и успостави племе Јакова.
Блажени су који те видеше и који се украсише љубављу, - и ми животом да поживимо.
Илија сакривен би вихором, - и Јелисије се испуни духом његовим
у дане своје није дрхтао пред кнезовима, и нико не надвлада њега;
ништа не одоли њему, и о успешности његовој пророковало је тело његово.
И за живота својега почини он чудеса, и по смрти дивна беху дела његова.
И при свему томе народ се не покаја, не одступи од греха својих, док не беху поробљени из земље своје и расејани по целој земљи.
И остаде веома мало народа и кнезова из дома Давидова.
Неки од њих су радили што је Богу угодно, а неки су умножавали грехе.
Језекија утврди град свој и проведе унутар њега воду, проби железом стене и направи резервоаре за воду.
У дане његове учини најезду Сенахирим и посла ка њему Равсака, који подиже руку своју на Сион и много се велича у гордости својој.
Тада уздрхташе срца и руке њихове, и они се мучише, као породиље;
и призваше они Господа милосрднога, пруживши ка Њему руке своје,
и Свети брзо услиши их са неба и избави их руком Исаије;
Он порази војску Асирску, и Анђео Његов истреби их,
јер Езекија чињаше угодно Господу и чврсто се држаше путева Давида, оца својега, како је заповедао пророк Исаија, велики и истинити у визијама својим.
У његове дане сунце крену унатраг, и он прибави живот цару.
Великим духом својим он увиде далеку будућност и утеши тужне у Сиону;
до вечности сведочио је он о будућем и сакривеном, пре него се оне и испунише.

(Глава 49.)

Спомен Јосији – као састав мириса је, спремљеног од искусног парфемара:
у свим устима он ће бити сладак, као мед и као музика уз пијење вина.
Он успешно радише на обраћању народа и уништи мрско безакоње;
он усмери ка Господу срце своје и у дане безакоња утврди побожност.
Сем Давида, Езекије и Јосије, сви тешко сагрешише,
јер напустише закон Свевишњега; цареви Јудејски нестадоше,
јер предаше рог свој другима и славу своју – туђем народу.
Изабрани град светиње би сажежен, и улице његове опустише, као што је и предсказао Јеремија,
којег они осрамотише, који још у утроби би освећен за пророка, који искорењује, поражава и погубљује, исто као што и гради и засађује.
Језикиљ виде пројаву славе, коју му Бог показа у херувимским колима;
он спомињаше непријатеље у облику кише и сведочи добро онима, који буду исправљали путеве своје
И дванаест пророка – да процветају кости њихове на местима њиховим - утешише Јакова и спасише их вером у надање.
Како да увеличам Зоровавеља? Јер он – као прстен је на десној руци;
такав је и Исус, син Јоседека: они у дане своје уредише дом саградише свети храм Господу, предодређен за вечну славу.
Велико је сећање и Немије, који подиже срушене зидове, постави врата и резе и обнови разрушене домове наше.
Не би на земљи нико од створених, равног Еноху, - јер он би однешен са земље, -
и не роди се такав човек као Јосиф, глава браће, ослонац народа, - и кости његове беху поштене.
Прославише се међу људима Сим и Сит, али више од свих живућих створења – Адам.

(Глава 50.)

Симон, син Оније, велики свештеник, за живота свога сагради дом и за дана својих утврди храм:
он постави темеље за двоструки високи зид – за високу ограду храма;
за дана његових израђена би цистерна за воду, као окружење морско;
како би спасио народ свој од пропасти, он утврди град против опсаде.
Како величанствен би он међу народом, при изласку иза завесе храма!
Као јутарња звезда међу облацима, као месец пуни усред дана,
као сунце, које сија над храмом Свевишњега, и као дуга, која сија величанствена у облацима,
као цвет руже у пролетње дане, као лале код изворске воде, као грана Ливањска у летње дане,
као огањ са тамјаном у кадионици,
као ковани златни сасуд, украшен сваким драгоценим камењем,
као маслина са плодовима, и као уздижући до облака кипарис.
Када он прими велелепну одећу и обуче на себе величанствене украсе, по приласку светом жртвенику, осветли блеском околиш светилишта.
Такође, када он узимаше жртвене дарове из руку свештеника, стојавши уз огањ жртвеника, -
око њега би круг браће, као одрасли кедрови Ливана, и они окруживаше њега као палмине гране,
сви синови Аарона у слави својој, и приноси Господу у рукама њиховим пред свеколиким сабором Израиља.
Завршавајући службу код олтара, како би овенчао приношење Свевишњем Сведржитељу,
он пружи руку своју ка жртвеној чаши, усу у њу из винограда крв и проли је на подножје жртвеника за мирис угодни Свевишњем Све-цару.
Тада синови Ааронови провикаше, затрубише кованим трубама и говораше громким гласом у спомен пред Свевишњем.
Тада сав народ заједно поче падати лицем према земљи, како би се поклонили Господу својему, Сведржитељу, Богу Свевишњем;
а певачи песама хвалише Га својим гласовима; у пространом храму прочу се умилно певање,
и народ се мољаше Господу Свевишњему молитвом пред Милосрдним, док се не заврши служба Господња, - и тако се заврши служба Њему.
Тада он сишавши подиже руке своје и на сав сабор синова Израиљевих, како би устима својим предао благослов Господа и хвале имену Његовом;
народ понови поклоњење, како би примио благослов од Свевишњега.
И сада сви благосиљајте Бога, Који увек чини велика дела, Који продужава дане наше од рођења и поступа са нама по милости Својој:
да нам подари Он весеље у срцу, и да буде за дана наших мир у Израиљу до краја века;
да сачува милост Своју према нама и у сва времена да нас избави!
Два народа гнуша се душа моја, а трећи и није народ:
то су они што живе на гори Сир, Филистимљани и глупи народ, који живи у Сикимеји.
Науку мудрости и разума написах у књиге ове ја, Исус, син Сирахов, Јерусалимљанин, који проли мудрост од срца својег.
Блажен је онај, који буде користио сва упуства, - и ко их стави на срце, тај ће бити мудар;
а ако их будеш испуњавао, тада ћеш све моћи, јер је свлетлост Господња – пут Његов.

(Глава 51.)

Прослављам Тебе, Господе и Цару, и хвала Теби, Богу, Спаситељу мојем; прослављам име Твоје,
јер Ти си био мој покровитељ и помоћник
и избавио си тело моје од погибљи и од мрежа клеветничког језика, од уста која плету лажи; и против оних који устадоше на мене Ти си био мени помоћник
и избавио си ме, по величини милости и ради имена Твојега, од шкргута зуба, спремних да ме прогутају,
од руку оних кој искаше душу моју, од многих срамота, које ја имадох,
од ватре која иђаше са свих страна и из сред пламена, у којем ја не изгорех,
из дубине утробе ада, од језика нечистих и речи лажних, од клетви пред царем језика неправедних.
Душа моја би блиска са смрти,
а живот мој би близу ада који је испод:
са свих страна окружише мене, и не би никог да помогне; тражио сам очима подршку од људи, - и не би је.
И споменух ја Тебе, Господе, милости о дела Твојих вечних,
да ти избављаш оне који се надају на Тебе и спашаваш их од руку непријатеља.
И ја узнесох од земље молитве моје и молих се за избављење од смрти:
призвах ја Господа, Оца Господа мога, како ме Он не би оставио у дане несреће, када не би помоћи од људи надмених.
Хвалићу име Твоје непрестано и певаћу са захвалношћу, јер молитва моја би услишена;
Ти спасе мене од погибељи и избави мене у зло време.
Због тога ћу прослављати и хвалити Тебе и благосиљати име Господа.
Још док сам био младић, пре него што сам отишао у туђину, отворено сам тражио ја мудрости у молитви мојој:
пред храмом ја се молих за њу, и до краја ћу је тражити. Као цвету зрелог винограда,
срце моје радује се њој; нога моја ходише правим путем, ја је следих од младости моје.
Помало наклоних ја ухо моје и примих је, и нађох у њој много поука за себе:
нађох успех у њој.
Дајем славу Дајућему мудрости мени.
Реших се да је следим, борих се за добробит, и не стидех се.
Душа моја повижаваше се ради ње, и у делима мојим био сам тачан;
пружах руке моје у висине и сазнавах моје незнање.
Ја усмерих ка њој душу моју, и срце моје предадох јој од самог почетка –
и у чистоти достигох је; због тога нећу бити остављен.
И подиже се изнутрица моја, како би је тражила; због тога ја добих добру вредност.
Као награду мени Бог даде језик, и њиме ја ћу хвалити Њега.
Приђите ка мени, ненаучени, и настаните се у дому учења,
јер вам је то потреба, а душе ваше то силно желе.
Ја отварам уста своја и говорим: обезбедите је себи без сребра.
Подметните врат ваш под јарам њен, и пустите душе ваше да приме учење; које се може наћи у близини.
Погледајте својим очима: ја се нисам превише трудио – и нађох себи велики спокој.
Обезбедите учење и за велику количину сребра, - и обезбедићете много злата.
Да се радује душа ваша милости Његовој, и не стиди се да да хвалу Њему;
чините све благовремено, и Он ће у своје време подати вама награду.

(Глава 52.)

Посланица Јеремијина се води и као 52. глава Књиге Сираха.

(Главе 01 – 19) (Главе 20 – 35) (Главе 36 – 52)

Књига премудрости Исуса, сина Сирахова