АВВА - ОЧЕ

Предговор

Много доброг нам је дано кроз закон, пророке и оне који их следише, због чега треба прослављати народ Израиљски због образовања и мудрости; и не само да смо изучавајући сами дужни да разумемо, него и они који се не налазе у (Палестини) а усрдно се занимају (писањем) могу помоћи другима и причањем и пишући. Зато деда мој Исус, предаваше другима учења закона, пророка и других књига отаца и, стекавши велико знање о њима, одлучи да и сам напише нешто, што се односи на образовање и мудрост, како би љубитељи учења, проучавајући и ту (књигу), још више напредовали у живљењу по закону.

Зато, молим вас, читајте (ту књигу) са добром вољом, пажљиво и имајте разумевања за то, ако смо на неколико места ми можда и погрешили, преводећи: јер различити смисао има то, кад се чита на јеврејском, када се преведе на други језик, - и не само та (књига), него цели закон, пророчанства и остале књиге које имају немалу ризницу у смислу, ако се читају у деловима.

Дошавши у Египат у тридесет осмој години цара Евергета (Птоломија) ја остадох тамо, и нађох немалу ризницу у образовању (међу палестинским и египатским Јеврејима), и ја започех веома свеобухватан посао и сав се усредсредих на то, да преведем ту књигу. Много бесанох ноћи и труда и знања положих ја у то време, како би довршио књигу и направио је доступном њима, који налазивши се у туђини, пожелеше да уче и приближе своју нарав ка томе, како би живели по закону.

(Глава 1.)

Свака премудрост – од Господа и са Њим је заувек.
Песак мора и капљице кише и дане вечности ко преброја?
Висину неба и ширину земље, и бездана и премудрост ко ће истражити?
Пре свега је настала Премудрост, и разумевање мудрости – вечно је.
Источник премудрости – реч Бога Свевишњега, и путеви њени – вечне су заповести.
Коме је откривен корен премудрости? И ко је познао искуство њено?
Један је Премудри, веома Страшан, који седи на престолу Својем, Господ.
Он је направи и виде је и измери је
и изли је на сва дела Своја
и на свако тело по дару Својему, и лично је подели онима који љубе Њега.
Страх Господњи – слава је и част, и весеље и венац радости.
Страх Господњи заслађује срце и даје весеље и радост и дуговечност.
Бојазни пред Господом примиће благо напослетку, и у дан смрти своје они ће добити благослов. Страх Господњи – дар је од Господа и постављен је на стегама љубави.
Љубав према Господу – славна је премудрост, и којима љуби Он, разделиће је по Својој вољи.
Начело премудрости – бојати се Бога, и са вернима она обитава заједно у утроби. Међу људима она постави себи вечни темељ и семе своје посеја.
Пуноћа премудрости – бојати се Господа; она их напаја од плодова својих:
сав дом њихов она напуни свим, чега су жељни, и наћве њихове – производима својим.
Венац премудрости – страх Господњи, производи мир и баснословно здравље; али је и друго – дар Божји, Који шири славу оних који љубе Њега.
Он виде њу и измери је, проли као кишу знање и разума познавање и узнесе славу онима који му се покоравају.
Корен премудрости – бојати се Господа, гране њене – дуговечност.
Страх Господњи тера грехе; онај који нема страха не може се оправдати.
Не може бити оправдан неправедни гнев, јер само кретање гнева је пад за човека.
Трпељиви ће се суздржавати до тог времена када ће да буде награђен весељем.
До тог времена он скрива речи своје, а уста верних ће говорити о разуму његовом.
У скровиштима премудрости – приче су разума, грешнику је страх Господњи мрзак.
Ако желиш премудрости, извршавај заповести, и Господ ће ти је подарити,
јер премудрост и знање су страх пред Господом, угодни су Њему – вера и кроткост.
Не буди недоследан у страху пред Господом и не приступај ка Њему са раздвојеним срцем.
Нека лицемери пред другима не буду спомињани у устима твојим.
Не узвисуј себе, да не паднеш и не навучеш бесчашће на душу твоју, јер Господ открива тајне твоје и унизиће те пред сабором за то, што ниси приступио искрено ка страху Господњем, а срце твоје било пуно лукавства.

(Глава 2.)

Сине мој! Ако приступиш да служиш Господу Богу, спреми душу своју на искушења:
усмери срце своје и буди тврд, и не смети се у дане несреће;
приклони се Њему и не одступај, да би те увеличао на послетку.
Све, што задеси тебе, прихвати радо, и у променама које те понижавају буди дуготрпељив,
јер се злато испитује у огњу, а људи угодни Богу, - у горионику понижења.
Веруј Њему, и Он ће те заштитити; усмери путеве твоје и надај се у Њега.
Богобојазни! Чекајте на милост Његову и не одвајајте се од Њега, како не би пали.
Богобојазни! Верујте Њему, и неће изостати награда ваша.
Богобојазни! Надајте се благости, радости вечној и милости.
Погледајте на стари род свој и приметите: Ко верова Господу – а беше постиђен? Или, ко пребиваше у страху Његовом – а беше заборављен? Или, ко призиваше Њега, а Он га презре?
Јер је Господ саосећајан и милостив и прашта грехе, и спашава у време муке.
Јао срцима бојажљивим и рукама ослабљеним и грешнику, који ходи по двема стазама!
Јао срцу слабому! Јер оно не верује, и зато није заштићено.
Јао вама, што изгубисте стрпљење! Шта ћете ви радити, када Господ дође?
Богобојазни неће бити неверни речима Његовим, и они који Њега љубе држаће путеве Његове.
Богобојазни ће тражити сагласност Његову, и они који љубе Њега испуниће се законом.
Богобојазни ће припремити срца своја и смириће пред Њим душу своју, говорећи:
Предајмо се у руке Господа, а не у руке људи; јер, колика је и сила Његова, толика је и милост Његова.

(Глава 3.)

Децо, послушајте мене, оца, и поступајте овако, да бисте се спасли,
јер Господ узвиси оца над децом и постави суд матерњи над синовима.
Који поштују оца чисте се од грехова,
и који уважавају матер своју – као скупљачи блага су.
Који поштују оца имаће радост од деце своје и у дан молитве, биће оне услишене.
Који уважавају оца биће дуговечни, а послушни Господу успокојиће мајку своју.
Богобојазни поштују оца и, као владике, услуживаће оне који га родише.
Делом и речима поштуј оца својега и мајку, како би дошао на тебе благослов од њих,
јер благослов оца оснажује дом дечији, а клетва мајчина га руши из основа.
Не тражи славу у бесчасти оца твојега, јер нема славе теби у бесчасти оца.
Слава човечија долази – од части оца његовог, и срамота дечија – мати прекоревана.
Синови! Помозите оца својега у старости његовој и не љутите га за живота његовог.
Чак ако би он оскудевао разумом, имајте стрпљења и не презирите га у пуноћи снаге своје,
јер милосрђе према оцу неће бити заборављено; насупрот греха твојих, вјера твоја умножиће се.
У дан муке твоје споменуће се у корист твоју: као лед пред топлотом, истопиће се греси твоји.
Који оставља оца – тај је, као богохулник, и проклет је од Господа који узнемирује мајку своју.
Сине мој! Свршавај дела своја са кроткошћу, и бићеш вољен као богоугодан човек.
Колико си велик, толико се смируј, и наћи ћеш благодат у Господа.
Много је великих и славних, али се тајне откривају смиреним,
јер су велике могућности Господње, и Он се смиренима прославља.
Не иди кроз оно што ти је претешко, и што је повише силе твоје, то не испитуј.
Што ти је заповеђено, о томе размишљај; јер није потребно теби, што је скривено.
Држи се многих заната твојих, о осталом се не брини: теби је откривено веома много од човечијих знања;
јер многе одведе у заблуде њихово расуђивање, а лукаве мисли поколебаше ум њихов.
Ко воли опасност, тај ће и упасти у њу;
тврдоглави ће на крају постати зао:
тврдоглави ће бити оптерећени мукама, а грешник ће слагати грехе на грехе.
Искушења неће излечити гордога, јер се зла биљка укоренила у њему.
Срце разумнога разумеће причу, и пажљиво ухо је жеља мудрога.
Вода гаси пламен огња, а милостиња чисти од греха.
Ко дели за добро, тај мисли о будућности, и у време пада својега наћи ће подршку.

(Глава 4.)

Сине мој! Не одузимај од сиромашнога и не пуштај да чекају очи које потребују;
не жалости душе гладних и не горчај човека у његовој оскудности;
не помети срца већ огорченог и не одуговлачи да даш човеку у нужди;
не отказуј угњетеноме, ономе који моли за помоћ, и не окрећи лица твојег од сиромаха;
не окрећи очију твојих од просијака и не даји човеку повода да те проклиње;
јер, када он у јаду душе своје буде проклињао тебе, Створитељ његов ће услишити молитве његове.
На сабору потруди се да будеш пријатан и пред вишим поклони твоју главу;
приклањај ухо твоје ка сиромашном и одговори му лепим речима, са кроткошћу;
спаси онога коме се чини неправда из руку оног који чини неправду и не буди малодушан, када судиш;
сирочићима буди као отац, а матери њиховој – као муж:
и бићеш као син Свевишњега, и Он ће те волети више, и од мајке твоје.
Премудрост узвисује синове своје и подржава оне који је траже:
они који је љубе живот љубе, и они који је траже од ранога јутра испуниће се радошћу:
који јој се покоре имаће славу, и, у кога она уђе, Господ ће благословити њега;
служити јој, је служити Светоме, и љубити је, је љубити Господа;
који је слушају судиће народима, и који је пазе живеће у сигурности;
ко јој верује, тај ће је добити, и потомци његови ће је имати:
јер испочетка ће она ићи са њим путевима неизвесним, наводећи на њега страх и бојазан
и мучиће га својом дисциплином, док се не увери у душу његову и не искуша га својим законима;
али потом она ће прићи њему на правом путу и обрадоваће га
и откриће му тајне своје.
Ако он скрене са пута, она ће га оставити и предаће га у руке пада његовог.
Пази на право време и чувај се од зла –
и не приноси стид на душу своју:
јер има стид, који води ка греху, и има стид - који је слава и благодат.
Не буди дволичан пред душом твојом и не стиди се поштовања твојега.
Не задржавај речи, када оне могу помоћи:
јер се у речима познаје мудрост, и у речима језика је знање.
Не противречи истини и стиди се твоје лудости.
Не стиди се исповедања греха твојих и не задржавај ток реке.
Не потчињавај се човеку глупом и не гледај на силног.
Бори се за истину до смрти, и Господ Бог бориће се за тебе.
Не буди брз језиком твојим, и спор и лењив у раду твојем.
Не буди, као лав, у дому твојему и подозрив ка слугама твојим.
Да не буде рука твоја пружена на примању а повучена на давању.

(Глава 5.)

Не ослањај се на имућство твоје и не говори: “Доста је за живот мој.”
Не следи свезе душе твоје и снаге твоје, јер ћеш ходити у похотама срца твојега,
и не говори: “Ко је јачи од мене?”, јер ће Господ спремити казну за дрскост твоју.
Не говори: “Ја греших, и шта ми је било?”, јер је Господ дуготрпељив.
При помисли на Божју милост не буди без страха, како не би додавао грехе на грехе,
и не говори: “Милосрђе Његово је велико, Он ће опростити мноштво грехова мојих”;
јер је милосрђе и гнев у Њега, и на грешницима живи љутња Његова.
Не оклевај да се обратиш Господу, и не одлажи то од дана до дана:
јер изненада ће наићи гнев Господа, и ти ћеш погинути у време освете.
Не ослањај се на богатство неправедно, јер оно неће донети теби користи у дане несреће.
Не раздвајај жито од плеве при сваком ветру и не ходи сваком стазом: такав је – двојезични грешник.
Буди чврст у свом убеђењу, и једна да буде твоја реч.
Буди брз у слушању и смислено даји одговоре.
Ако нешто знаш, то одговори ближњему, а ако не, тада рука твоја да буде на устима твојим.
У речима – слава и бесчашће, а језик човечји је и пад његов.
Не сведочи лажно, и не лажи језиком твојим:
јер у лопова – је стид, и на двојезичним – зла је осуда.
Не буди неразуман ни у великом ни у малом.

(Глава 6.)

И не прави непријатеља од пријатеља, јер лоше име има удела у стиду и срамоти; такав је – и грешник двојезични.
Не узноси себе кроз промисли душе твоје, како душа твоја не би била растргана као бик:
лишће твоје ћеш истребити и плодове твоје изгубити, и остаћеш, као суво дрво.
Душа лукава убија свога власника и прави га за подсмех непријатељима.
Слаткоречива уста умножавају пријатеље, и доброречиви језик умножава милост.
Оних који живе са тобом у миру нека буде много, а саветника твојих – један је у хиљаду.
Ако хоћеш да придобијеш пријатеља, придобиј га кроз испитивање и не веруј му одмах.
Јер има оних који су пријатељи по потреби њиховој, а неће остати са тобом у дане муке твоје;
а има пријатеља, који се претворе у непријатеља и открију расправу на твоју срамоту.
Има пријатеља само за столом, а неће остати са тобом у дане муке твоје.
У имању твојему он ће бити као ти, и дрско ће се обраћати укућанима твојим;
али ако будеш понижен, он ће бити против тебе и скриваће се од тебе.
Одмакни се од непријатеља твојих и буди опрезан са пријатељима твојим.
Верни пријатељ – је јака заштита: ко га нађе, нашао је скровиште.
Верном пријатељу нема цене, и мере доброти његовој.
Верни пријатељ – лек је живота, и богобојазни ће га наћи.
Богобојазан гради пријатељство своје тако, да какав је и он сам, тако ће радити и пријатељ његов.
Сине мој! Од младости твоје предај се на учење, и до седих твојих тражићеш мудрост.
Прилази јој као ровач и сијач, и надај се добрим плодовима њеним:
јер мало времена ћеш радити на обрађивању њеном, а убрзо ћеш јести плодове њене.
Према лудости је она веома сурова, и неразумни неће остати са њом:
она ће им бити као тешки камен испита, и она ће без одгађања одбацити је.
Премудрост одговара имену својему, и многима се не открива.
Послушај, сине мој, и прими мишљење моје, и не одбацуј савета мојега.
Обуј на ноге твоје путеве њене и на врат твој верижицу њену.
Постави је на плећа твоја, и носи је и нека ти не досаде окови њени.
Приближи се ка њој свом душом твојом, и свом силом твојом држи путеве њене.
Испитуј и тражи, и она ће ти постати позната, и када овладаш њоме, не испуштај је;
јер ћеш на крају наћи у њој спокој, и она ће ти вратити са радошћу.
Путеви њени ће ти бити јака заштита, а вериге њене – славно одело;
јер су на њој украси златни, а јарам њен – плаветна су ужад.
Као одећом славе ти ћеш се облачити њоме, и стављаћеш је на себе као венац радости.
Сине мој! Ако је пожелиш, научићеш је, и ако јој предаш душу твоју, бићеш за све способан.
Ако је са љубављу будеш слушао, ухватићеш је, и ако јој приклониш ухо твоје, бићеш мудар.
Буди на скупу стараца, и који је мудар, примакни се томе; послушај сваку свештену и разумну причу, и да не побегну од тебе.
Ако видиш разумнога, иди код њега од раног јутра, и нека нога твоја излиже праг врата његових.
Размишљај о причама Господа и стално се учи заповестима Његовим: Он ће оснажити твоје срце, и жељене премудрости даће ти.

(Глава 7.)

Не чини зло, и зло те неће задесити;
бежи од неправде, и она ће ти се склањати.
Сине мој! Не сеј у бразде неправду, јер нећеш седам пута више пожњети са њих.
Не тражи од Господа власти, и од цара – највишега места.
Не оправдавај себе пред Господом, и не мудруј пред царом.
Не бори се да постанеш судија, да се не покажеш немоћним да скршиш неправду, да не будеш део силника и не поставиш мрљу на праведност твоју.
Не греши против градског сабора, и не руинирај себе пред народом.
Не додаји греха на грехе, јер ни за један нећеш остати некажњен.
Не говори: “Он ће видети мноштво дарова мојих, и када их принесем Богу Свевишњему, Он ће их примити”.
Не буди малодушан у молитви твојој и не заборави да даш милостињу.
Не подсмевај се човеку, који се мучи у души његовој; јер ће га Он смирити и узвисити.
Не смишљај лажи против брата твојега, и не ради то ни против пријатеља.
Не пожели да изговориш било коју лаж; јер стварање њихово не служи доброме.
Не причај превише пред скуповима старешина, и не понављај речи у моливама твојим.
Не избегавај тешке послове и земљорадњу, који су створени од Свевишњега.
Не убрајај себе у мноштво грешника.
Дубоко смири душу твоју.
Запамти, да гнев не чека,
и да су казна нечастивоме – огањ и црви.
Не продај пријатеља за новац, и брата по крви - за злато Офирско.
Не остављај паметну и добру жену, јер је достојанство њено драгоцено као злато.
Не кажњавај слугу, који се труди усрдно, ни најамника, који је предан душом.
Паметног слугу да љуби душа твоја, и не ускраћуј му слободу.
Има ли у тебе стоке? Пази је, и ако ти је корисна, нека остане код тебе.
Имаш ли синова? Учи их од малена да савијају врат свој.
Имаш ли кћери? Старај се о чистоти њиховој и не показуј им веслог лица твојег.
Подај кћер у брак, и урадићеш велико дело, и подај је мужу разумноме.
Да ли је душевна жена твоја? Не терај је од себе.
Свим срцем поштуј оца твојега и не заборављај порођајне муке мајке твоје.
Запамти, да си рођен од њих: и шта је то што им можеш дати, а равно је ономе што су они теби дали?
Сву душу твоју предај Господу и поштуј свештенике Његове.
Свом снагом љуби Творца твојега, и не остављај слуге Његове.
Бој се Господа и поштуј свештеника, и подај му део, као што је и заповеђено теби: првенце, и за грех, и дар рамена, и жртву освећења, и првенце светих.
И ка сиромаху пружи руку твоју, да би благослов твој био потпун.
Милост давања да имаш ка сваком живом створу, али ни умрлога не лишавај милости.
Не избегавај уплакане, и са тужнима тугуј.
Не буди лењ да посетиш болеснога, јер ћеш за то бити љубљен.
У свим делима твојим сети се краја твојег, и никада нећеш згрешити.

(Глава 8.)

Не свађај се са човеком силним, како не би пао у његове руке.
Не започињи тужбе са човеком богатим, како он не би добио превласт над тобом;
јер је злато многе погубило и уклонило срце царева.
Не спори се са човеком дрским на језику, и не додаји дрва на ватру његову.
Не шуруј са непристојним, како не би подвргао бесчашћу твоје претке.
Не укоравај човека, који се обраћа од греха; запамти, да се сви ми налазимо под казном.
Не запостављај човека у старости његовој, јер и ми старимо.
Не радуј се смрти човека, чак ако је био и твој највећи непријатељ: запамти, да ћемо сви умрети.
Не занемаруј приче мудрих и користи приче њихове;
јер од њих научићеш мудрост и – како служити силнима.
Не удаљавај се од прича стараца, јер су и они научили од очева својих,
и ти ћеш научити од њих расуђивању и – како у случају потребе дати одговор.
Не распируј угљевље грешника, како не би сагорео у пламену огња његовог,
и не устај против арогантног, како не би припремио заседу речима твојим.
Не даји позајмицу човеку, који је силнији од тебе; а ако даш, то сматрај у себи као изгубљено.
Не нуди помоћ више него што можеш; а ако понудиш, сматрај се обавезним да платиш.
Не суди се са судијом, јер ће га судити по звању његову.
Са одважним не иди на пут, да ти не би био досадан; јер ће он поступати по својој вољи, и ти можеш погинути од његовог неразумља.
Не започињи свађу са жестоким и не иди са њим у пустињу; јер је крв – ништавна у очима његовим, и тамо где нема помоћи, он ће те поразити.
Не саветуј се са глупим, јер он не може ћутати о послу.
Пред старнцем не ради оно што је тајно, јер не знаш, шта ће он урадити.
Не откривај сваком човеку твоје срце, како он не би лоше узвратио теби.

(Глава 9.)

Не буди љубоморан на жену срца твојега, и не даји јој лошег урока против тебе самог.
Не откривај жени душе твоје, како она не би устала против власти твоје.
Не иди у сусрет развратној жени, како не би упао у замку њену.
Не остај дуго са певачицом, како не би био ухваћен у интриге њене.
Не погледај на девицу, како се не би саблазнио прелестима њеним.
Не одаји душе твоје блудницама, како не би изгубио наследство твоје.
Не гледај унаоколо на улицама града и не тумарај по пустим местима.
Одвраћај око твоје од жена лепих и не загледај се у туђу лепоту:
многи скренуше са пута због лепоте женске; од ње, као огањ, пали се љубав.
Никада не седи са женом удатом и не остај са њом напијен вином,
како не би код ње отишла душа твоја, и како ти не би посрнуо духом у погибао.
Не остављај старог пријатеља, јер се нови не може мерити са њим;
нови пријатељ – је као вино ново: када оно остари, са задовољством ћеш га пити.
Не завиди слави грешника, јер не знаш, какав ће бити крај његов.
Не одобравај оно, што одобравају нечастиви: запамти, да се они до самог ада неће поправити.
Држи се подаље од човека, који има власт да усмрћује, и нећеш бити под страхом од смрти;
а ако му се приближиш, не спотичи се, како те не би погубио:
знај, да међу замкама ходиш и по бедемима градским пролазиш.
По сили твојој упознавај ближње и саветуј се са мудрима.
Расуђивање твоје да буде са разумнима, и свака беседа твоја – по закону Свевишњега.
Да вечерају са тобом људи праведни, и слава твоја да буде у страху Господњем.
Израђевине се хвале по рукама мајстора, а управник народа сматра се мудрим по речима његовим.
У граду се боје дрских на језику, и мрзе нагле у речима.

(Глава 10.)

Мудри управник научиће народ свој, и направе разумног биће удешене.
Какав управник народа, такве и слуге његове; к какав начелник над градом, такви и сви који живе у њему.
Цар ненаучени погубиће народ свој, а по разуму силних удесиће се град.
У рукама Господа је власт нас земљом, и човека потребног Он ће на време подигнути на њој.
У рукама Господа је успешност човека, и на лицу бележника Он одсликава славу Своју.
Не гневи се за сваку срамоту на ближњега, и никога не срамоти делом.
Гордост не воли ни Господ ни људи, и шреступ је против обога.
Власт прелази са народа на народ по учињеној неправедности, гордости и среброљубљу.
Како се може гордити замља и пепео?
И за живота труне изнутрица његова.
Продужену болест лекар излечи:
и ето, данашњи цар, умреће сутра.
Када човек умре, он наследи све што се миче, и звери и црве.
Почетак гордости – удаљавање је човека од Господа и одступање срца његовог од Творца његовог;
јер је почетак греха – гордост, и којима овлада просипају мржњу;
и за то Господ шаље на њих страшну казну и на крају уништиће их.
Господ свргава престоле властољубивих и посађује кротке на место њих.
Господ извади корене народа и посади уместо њих смирене.
Господ опустоши земље народне и разруши их до темеља земље.
Он их исуши, погуби људе и уништи и сећање на њих.
Гордост није створена за људе, нити је гнев – за рођене од жене.
Семе поштено које је? – Семе људско. Семе поштено које је? – Који се боје Господа.
Семе нечасно које је? – Семе људско. Семе нечасно које је? – Који крше заповести.
Старији међу браћом – је поштован међу њима, тако и богобојазни – у очима је Његовим.
Богат ли је ко или славан, или бедан, похвала њихова – страх је Господњи.
Неправедно је не поштовати разумног сиромаха, и није добро прослављати човека грешнога.
Поштени великаш, судија и властелин, нико од њих није већи од богобојазнога.
Слугу паметнога ће служити слободни, и разуман човек, неће се бунити.
Не паметуј много, док радиш посао свој, и не хвалиши се у време кад те требају.
Бољи је онај, који се труди и има свега довољно, него онај који беспослен хода и хвалише се, а нема нужног хлеба.
Сине мој! Кроткошћу прослављај душу твоју и подај јој част по њеном достојанству.
Ко ће оправдати грешнога према души својој? И ко ће хвалити оног који срамоти живот свој?
Сиромашнога поштују због знања његовог, а богатог – због његовог богатства:
уважени у беди, колико више ће бити уважени у богатству? А безславни у богатству колико ће бити безславни у беди?

(Глава 11.)

Мудрост смиреног узнеће главу његову и поставити га међу велможе.
Не хвали човека по лепоти његовој, и не буди мрзак према човеку због ружноће његове.
Мала је пчела међу онима који лете, али је плод њен – најбољи и најслађи.
Не хвалиши се лепотом одеће и не узноси се у дане славе: јер су дивна дела Господња, и скривена дела Његова међу људима.
Многи од властелина седоше на земљу, док они, који ни не помислише, понесоше венце.
Многи од силних подвргоше се крајњем бесчашћу, и славни беху предану у руке других.
Пре него истражиш, не поричи; сазнај најпре, и тада одлучи.
Пре него нешто чујеш, не одговарај, и усред речи не прекидај.
Не спори се о послу, који се тебе не тиче, и не седи на суду међу грешницима.
Сине мој! Не хватај се за мноштво послова; у мноштву послова нећеш остати без казне. И ако их гониш, нећеш их стићи, и ако бежиш, нећеш побећи.
Има оних који раде, напрежу се јако, вуку, и тима све више треба.
Други је спор, треба му помоћ, није силан и није у изобиљу;
али очи Господа погледаше на њега за његово добро, и Он узе њега из унижења његовог и узнесе главу његову, и многи се задивише, гледајући на њега.
Добро и лоше, живот и смрт, беда и богатство – од Господа су.
Дарови Господњи намењени су побожнима, и благодат Његова ће их водити ка успеху вавек.
Неки постају богати од упорности и самопожртвовања свог, и ово је награда њихова,
када он рекне: “Нађох спокој и сада ћу се наслађивати благом својим”.
И незна он, колико ће проћи времена до тада, када ће их он оставити другима и умрети.
Тврдо стој у завету твом и пребивај у њему и остари у послу твојему.
Не диви се делима грешника, веруј Господу, и пребивај у труду твоме:
јер је лако у очима Господа – брзо и изненада обогатити бедног.
Благослов Господа – награда је честитоме, и ускоро процветаће он под благословом Његовим.
Не говори: “Шта ми још треба? И како одсада могу имати још блага?”
Не говори: “Довољно имам, и какво одсада могу претрпети зло?”
У дане успеха заборављени су дани неуспеха, и у дане неуспеха не спомињу се дани успеха.
Лако је Господу – у дане смрти дати човеку по делима његовим.
Минутно страдање узрокује да се заборави утеха, и на крају човека откривају се дела његова.
Пре смрти не називај никога блаженим; човек се познаје по деци својој.
Не води сваког човека у дом твој, јер је много лукавства у поквареног.
Као намамљена птица у кавезу, такво је срце надменога: он је, као шпијун, који проналази слабости;
преврће добро у зло, он чека лукаво и на људе изабране ставља бубуљице.
Од искре огња запали се угаљ, и човек грешан чека лукаво на крв.
Чувај се злога, - јер он твори зло, - како он никада не би положио на тебе бубуљицу.
Прими у дом свој странца, и он ће те растројити и направиће те странцем међу твојима.

(Глава 12.)

Ако чиниш добро, знај коме чиниш, и бићеш благодарен за сва твоја добра.
Чини добро честитоме, и добићеш плату, ако не од њега, онда од Свевишњега.
Нема добра за тог, који је постојан у злу и који не даје милостиње.
Подај честитоме и не помажи грешника.
Чини добро смиреном, и не подај нечастивом: затварај од њега хлеб и не давај њему, како те он кроз то не би надвладао;
јер би то добио двотруко зло за све добро, које би учинио њему, јер и Свевишњи не воли грешнике и нечастивим даје казне.
Подај доброме и не помажи грешнику.
Пријатељ се не познаје у добру, и непријатељ се не скрива у погибељи.
У доброме, човека непријатељи његови оплакују, а у погибељи његовој и пријатељ ће га напустити.
Никад не веруј непријатељу твојему, јер као што је рђа у мједи, таква је и злоба његова:
чак ако би и био смирен и ходао погнут, буди опрезан у души твојој и чувај се њега, и бићеш пред њим, као чисто огледало, и знаћеш, да се он до краја неће очистити од хрђе;
не стављај њега поред себе, како не би он, избацивши тебе, стао на твоје место; не поседај га са десне стране твоје, како се он никада не би домогао твојега седала, и на крају ћеш разумети речи моје и са муком сетити се уредби мојих.
Ко ће жалити уједеног дресера змија и нада свим, оног који се приближава дивљим зверима? Тако је и са оним који се приближава грешнику и који се приближава гресима његовим:
неко време ће он остати са тобом, али ако се поколебаш, он неће остати.
Устима својим непријатељ ће ти сладити, али у срцу своме мислиће како да те баци у јаму: очима својим непријатељ ће плакати, а када уграби прилику, неће се наситити крви твоје.
Ако се на тебе сручи несрећа, наћи ћеш га тамо испред тебе,
и он, као да жели да помогне, поставиће ти ногу:
одмахиваће главом и плескати рукама, много ће шапутати, и измениће лице своје.

(Глава 13.)

Ко дотакне смолу, буде оцрњен, и ко улази у заједницу са гордим, постаје као он.
Не подижи тежине поврх снаге твоје, и не улази у заједницу са оним, који је јачи и богатији од тебе.
Каква је то заједница лонца са котлом? Ако се судари са њим, разбиће се.
Богати вара, и још се згрози; бедник буде преварен, и још се извињава.
Ако си му угодан, он ће те употребити; а ако је теби потребан, он ће те напустити.
Ако поседујеш нешто, он ће живети са тобом и истрошиће те, а сам неће бринути.
Ако си му потребан у нужди – превариће те, смешиће ти се и даваће ти наду, ласкаво ће говорити са тобом и рећи: “Треба ли ти ишта?”
Својим гошћењем ће обманути тебе, док два или три пута не уграби од тебе, и на крају ће ти се смејати.
После тога ће он, када те види, склањати се од тебе и одмахиваће главом при сусрету са тобом.
Гледај, како те не би обманули
и не буди осрамоћен у твојем весељу.
Када те силни буде позивао, склањај се, и тим ће он више да те позива.
Не буди језичав, како те не би уклонули, и не удаљуј се превише, како те не би заборавили.
Не дозволи себи да говориш са њим, као са равним теби, и не веруј превише речима његовим; јер ће дугим разговорима он искушавати тебе и, док ћути, проучаваће тебе.
Немилостив према себи је онај који се не држи речи својих, и он се неће устезати ни од срамоте ни од затвора.
Буди опрезан и увек пажљив, јер ти ходиш са паденијем твојим.
Послушавај то у сну твојему, и не заспивај.
За свог живота љуби Господа и призивај Њега за спасење твоје.
Све што живи љуби сличне себи, и сваки човек – ближњега свога.
Свако тело сједињује се са родом својим, и човек се прилепљује ка подобном себи.
Каква је заједница вука са јагњетом? Таква је и грешника – са честитим.
Какав је мир између хијене и пса? И какав је мир богатог са бедним?
Лављи улов – су магарци дивљи у пустињи, тако су испаша богатих – бедни.
Одвратност за гордога је смиреност: тако је одвратан за богатог бедни.
Када се заљуља богати, он је подржан од пријатеља; а када падне бедни, њега одгурују и пријатељи.
Када падне у бесчашће богати, он има многе помоћнике; ако рекне ружно, они ће га оправдати.
Када падне у бесчашће бедник, још ће га осрамотити; ако говори разумно, њега неће слушати.
Ако проговори богати, - сви ће заћутати и уздизаће речи његове до облака;
ако проговори бедни, они ће рећи: “Ко је овај?” И ако се он спотакне, још ће гурнути њега.
Добро је богатство, у коме нема греха, и зла је беда у устима нечастивог.
Срце човеково мења лице његово или на боље или на горе.
Знак срца часног – лице весело, а измишљене приче иду заједно са лошим размишљањем.

(Глава 14.)

Благословен је човек, који не згреши устима својим и не пропати због печата греха.
Благословен је онај, чија душа не зазире и ко није изгубио наде своје.
Није довољно богатство човеку расипнику. И шта је имање човеку зависном?
Ко сакупља откидајући од душе своје, тај сакупља за друге, и благо његово биће за луксуз другима.
Ко је зао према себи, према коме ће бити добар? И неће он имати радости од имања свога.
Нема лошијег човека, од оног који не жели добро самом себи, и то је – плата за злобу његову.
Ако он и чини добро, то чини ненамерно, и после издаје зло своје.
Зло је, ко има зависне очи, окреће лице и презире душе.
Очи похлепнога не задовољавају се са делом, а неправда злог исушује душу.
Зле очи зависне су и на хлеб, и на столу своме трпеће оскудицу.
Сине мој! По настајању твојему чини добро себи и дарове Господу достојно приноси.
Запамти да смрт не одуговлачи, и завјет ада неће се открити теби:
Пре него умреш, чини добро пријатељу, и пружи руку и подај му колико можеш.
Не лишавај себе доброг дана, и део добрих жеља да не прође мимо тебе.
Другима ћеш оставити имање твоје и плодове труда твојег да се дели на коцки?
Даји и узимај, и утеши душу твоју,
јер у Аду нико неће наћи утеху.
Свако тело, је као одећа, трошно; јер је одувек речено: “Смрћу ћеш умрети”.
Као зелено лишће на густом дрвету – једно отпада, а друго израста: тако и врста од тела и крви – једни умиру, а други се рађају.
Свака ствар, подвргнута распаду, исчезава, и онај ко је направи умире са њом.
Благословен је човек, који употребљава мудрост и у разуму свом поучава свакога.
Ко размишља у срцу свом о путевима њеним, тај ће стећи разумевање и тајни њених.
Иди за њом, као ловац, и постављај заседе на путевима њеним.
Ко се приклања прозорима њеним, тај ће слушати и на вратима њеним.
Ко обитава близу дома њеног, тај ће забити клинове и у зидове њене, поставити шатор свој поред њеног и живећеш у станишту благом.
Он ће поставити децу своју под кров њен и имаће преноћиште под заклоном њеним.
Он ће бити заштићен њоме од зноја и живеће у слави њеној.

(Глава 15.)

Богобојазни ће поступати тако, и упорни у закону ће овладати њоме.
И она ће изаћи пред њега, као мати, и примиће га ка себи, као супруга;
нахраниће га хлебом разума, и водом мудрости напојит ће га.
Он ће се утврдити на њој и неће се поколебати; прилепиће се ка њој и неће се постидети.
И она ће га уздићи над ближњима његовим, и усред скупа отвориће уста његова.
Весеље и венац радости и вечно име наследиће он.
Неће је задобити људи неразумни, и грешници је неће угледати.
Далеко је она од гордости, и људи лажљиви не размишљају о њој.
Неријатна је похвала из уста грешника, јер није од Господа послана она.
Ако је похвала створена од мудрости, и Господ ће је подржати.
Не говори: “Ради Господа сам скренуо”; јер, што Он није наредио, то ти ниси дужан радити.
Не говори: “Он ме навео на заблуду”, јер Он нема потребу за човеком грешним.
Сваку мржњу Господ не воли, и непријатна је она богобојазнима.
Он од почетка створи човека и остави га у рукама воље његове.
Ако хоћеш, држаћеш заповести и чувати их верно.
Он те ставио пред огањ и воду: на шта хоћеш пружи руку твоју.
Пред човеком је живот и смрт, и оно што пожели, то ће му се и дати.
Велика је премудрост Господа, силан је Он и свемогућ и свевидећи.
Очи Његове – на богобојазнима су, и Он зна свако дело човечије.
Никоме није Он заповедао да поступа нечастиво и никоме није дао дозволу да греши.

(Глава 16.)

Не жели много бескорисне деце и не радуј се синовима нечастивима. Када се они умноже, не радуј им се, јер нема у њима страха Господњег.
Не надај се да ће живети и не уздај се у њихово мноштво.
Боље један праведник, него тисућа грешника,
и боље умрети без деце, него имати деце нечастиве,
јер се од једног разумног насели цели град, а племена који живе у безакоњу опусте.
Многе такве ствари је видело око моје, и још више о томе је слушало ухо моје.
На скупу грешника гори огањ, као што и у народу непокорном гори гнев.
Није имао милости Он над древним дивовима, који се надаше у силу своју и постадоше преступници;
не поштеди ни оне који живеше на истом месту са Лотом, које уништи због њихове гордости;
не помилова народа погибљног, који уништи у гресима њиховим,
баш као и шест стотина тисућа људи, уједињених у јакосрђу својем. И ако би и један био непокоран, било би чудо, ако би он остао некажњен;
јер је и милост и гнев – у власти Његовој: Сила је Он и да помилује и излије гнев.
Као што је велика милост Његова, тако је велико и карање Његово. Он суди човека по делима његовим.
Неће побећи од Њега грешник са пленом, и трпљење честитога неће остати узалудно.
Свакој милостињи је Он дао место, свако ће добити по делима својим.
Не говори: “Сакрио сам се од Господа; ко са висине ће се сетити мене?
У мноштву народа мене неће приметити, јер шта је душа моја у неизмерном стварању?
Ево, небо и небеса – су Божји, бездан и земља трешће се од доласка Његовог.
Тресу се од страха планине и основе земље , када их Он погледа.
И то не може разумети срце;
а путеве Његове ко разуме? Као ветар, којег човек не може видети, тако је и већи део дела Његових сакривен.
Ко ће обавестити о делима правосуђа Његовог? Или ко ће им се надати? Јер је то још далеко”.
Оскудни умом мисле тако, и човек неразумни и заблуђени размишља тако глупо.
Послушај ме, сине мој, и учићеш се знању, и пази срцем твојим на речи моје.
Ја ћу ти показати науку смислену и предаћу ти знање право.
По заповестима Господа, дела Његова од почетка, и од стварања њиховог Он раздели на делове.
Заувек постави Он дела Своја, и створи их – рађајући их. Она не гладују, не троше се и не прекидају дејства своја.
Ни једно се не гура близу Њега,
и ни у вечности неће се успротивити речи Његовој.
А потом погледа Господ на земљу и напуни је Својим благом.
Душе свег што живи покри лице њено, и у њу се све враћа.

(Глава 17.)

Господ сачини човека од земље, и опет враћа њега у њу.
Одређени број дана и времена даде им Он, и даде им власт над свим, што је на њој.
По природи њиховој, обуче их у силу и створи их по образу Својему,
и постави страх према њима у свако тело, како би господарили над свим зверињем и птицама.
Он им даде смисао, јазик и очи, и уши и срце да расуђују,
испунио их проницљивости разума и показао им добро и зло.
Он погледа оком Својим на срца њихова, како би им показао величину дела Својих,
да прослављају они свето име Његово и сведоче о величини дела Његових.
Он им приложи знање и даде у наследство закон живота;
вечни завет постави с њима и показа им судове Своје.
Величину славе видеше очи њихове, и славу гласа Његовог слушаше уши њихове.
И рече им он: “Чувајте се сваке неправде”; и заповеди свакоме од њих да објави то ближњему.
Путеви њихови су увек пред Њим, не скривени од очију Његових.
Свакоме народу постави Он вођу,
а Израиљ је део Господњи.
Сва дела њихова – су као сунце пред Њим, и очи Његове увек су на путевима њиховим.
Не сакрише од Њега неправде њихове, и све грехе њихове – пред Господом.
Милостиња човечија – као печат је код Њега, и добра дела човечија сачуваће Он, као зеницу ока.
Потом ће Он устати и подати им, и давање њихово на главу њихову ће се вратити.
Покајницима Он узвраћа натраг, и бодри оне који ослабише у трпљењу.
Обрати се ка Господу и остави грехе;
моли се пред Њим и смањуј преступе своје.
Врати се ка Свевишњему, и одврати се од неправде, и омрзни безакоње.
Ко ће хвалити Свевишњега у Аду, поред живих који прослављау Њега?
Од мртвога, као и од непостојећег, нема прослављања:
живи и здрави хвалиће Господа.
Како је велико милосрђе Господа и опрост онима који се обраћају к Њему!
Не може бити свега у човека,
јер није бесмртан син човечији.
Шта је светлије од сунца? Чак и оно потамни. И о злу ће помишљати тело и крв.
Силе високих небеса Он Сам надгледа, а људи сви – од земље и пепела су.

(Глава 18.)

Све што постоји створи Живући Вечни; Господ Једини Праведни.
Никоме не предаде Он да објави дела Његова.
И ко може испитати велика дела Његова?
Ко може измерити силу величине Његове? И ко може такође изрећи милост Његову?
Немогуће је умањити, нити увећати, и немогуће истражити дивна дела Господа.
Када човек заврши, тада он само почиње, и када престане, постаће изгубљен.
Шта је човек и која је корист његова? Шта је благо његово и шта је зло његово?
Број дана човека – много је, ако има сто година: као капља воде из мора или зрно песка, тако је мало година његових у дану вечности.
У свему је Господ дуготрпељив према људима и излива на њих милост Своју.
Он види и зна, да је крај њихов веома бедан,
и због тога умножава милост Своју.
Милост човечија – ка ближњему његовом је, а милост Господња – према сваком створу је.
Он обликује и уразумљује, и поучава и обраћа, као пастир стадо своје.
Он милује оне који прихватају уразумљивање и усрдно се обраћају ка закону Његовом.
Сине мој! Поред добрих дела не чини преступе, и сваки дар не срамоти речима.
Роса не хлади ли ознојеног? Тако и реч – боља је од давања.
Зато није ли реч виша од доброг давања? А у човека добронамернога има и тога и другога.
Глупи немилосрдно прекорева, и дарови мрзовољног исушују очи.
Пре него што почнеш говорити, размисли, и пре него се разболиш брини се о себи.
Испитуј себе пре суда, и у време похода наћи ћеш милост.
Пре него осетиш слабост, смири се, и у време греха обрати се.
Ништа да не спречи тебе да испуниш завет благовремено, и не одлажи оправдање до смрти.
Пре него се почнеш молити, припреми се, и не буди као човек, који искушава Господа.
Присећај се гнева у дан смрти и времена освете, када ће Господ окренути лице Своје.
У време ситости спомињи времена глади, и у дане богатства – о беди и потреби.
Од јутра до вечери мења се време, и све тече пред Господом.
Мудар човек ће у свему бити опрезан, и у дане греха уздржаће се од глупости.
Сваки разумни познаће премудрост и нашавши је даће хвалу.
Они који разумеју речи сами ће се умудрити, и проливаће је.
Не ходи са похотом твојом и уздржавај се од жеља твојих.
Ако будеш дозволио души твојој да ужива у жељама, она ће начинити тебе подсмехом непријатеља твојих.
Не тражи весеља у великој раскоши и не везуј се гозбама.
Никада не прави гозбу од зајмљеног новца, када ничег нема у твојој торбици.

(Глава 19.)

Радник, склон пијанству, неће се обогатити, и онај који не пази на мале ствари, мало по мало пропашће.
Вино и жене изопачују разумне, а они који се вежу са блудницама раде још горе;
гњилост и црви наследиће њега, и дрска душа биће истребљена.
Ко брзо верује, тај је лакомислен, и онај који греши, греши против душе своје.
Који преда срце задовољствима биће осуђен, а који се супроставља жељама овенчаће живот свој.
Који обуздава језик живеће мирно, и који мрзи трачеве смањиће зло.
Никада не понављај речи, и ништа нећеш изгубити.
Ни пријатељу ни непријатељу не причај и, ако ти је то на грех, не откривај;
јер неко ће те чути, и пазиће на тебе, и временом замрзеће тебе.
Ако си чуо реч, нека она умре са тобом: не бој се, неће те она растргнути.
Глупи од речи трпи такву муку, као породиља – од детета.
Као стрела, забодена у бедро, реч је у срцу глупог.
Испитај пријатеља твог, јер може бити, да није он то урадио; а ако јесте, онда нека поново то не ради.
Испитај пријатеља, јер може бити, да није он то рекао; а ако је рекао, онда нека не понови то.
Испитај пријатеља, јер је често у питању клевета.
Не веруј свакој речи.
Једни згреше речју, али не и у души; а ко није згрешио језиком својим?
Испитај ближњега твога најпре, пре него му запретиш, и подај место закону Свевишњега. Сва мудрост – је у страху Господњем, и у свакој мудрости – је испуњење закона.
И није мудрост знање злог. И нема разума, где је скуп грешника.
Има лукавства, а то је мрско; и има нерзумних, који оскудевају мудрошћу.
Боље оскудан знањем, и богобојазан, него богат знањем – који крши закон.
Има превара изисканих, али су оне безакоње, и има изопачени суд, како би се оборила тужба.
Има лукавих, који ходе погнути, понизни, али изнутра пуни покварености.
Он скрива лице и претвара се да је глув, али он ће те преварити тамо, где нећеш ни помислити.
И ако га недостатак силе спречава да те повреди, он ће ти учинити зло, када уграби прилику.
По изгледу познаћеш човека, и по изразу лица при сусрету познаћеш разумног.
Одећа и отворени смех и начин ходања човека откриће ти својства његова.
Има оних који критикују, али не на време, и има оних који само ћуте – и они су разумни.

(Главе 01 – 19) (Главе 20 – 35) (Главе 36 – 52)

Књига премудрости Исуса, сина Сирахова