(Глава 1.)

1. Ово су речи књиге, коју је написао Варух, син Ниријин, син Масеја, син Седекија, син Асадија, син Хелкије, у Вавилону,
2. пете године, седмог дана месеца, у то време, када су Халдејци заузели Јерусалим и спалили га ватром.
3. И прочитао је Варух речи књиге ове Јехонију, сину Јоакимову, цару Јудејскоме, и свом народу, који је дошао да чује књигу,
4. и свој властели и синовима царским, старешинама, и свом народу, од малих до одраслих, свим који живеше у Вавилону код реке Суд.
5. И плакаше они, и постише, и молише се пред Господом.
6. И скупише сребра, колико је ко могао,
7. и послаше у Јерусалим Јоакиму, сину Хелкије, сину Соломова, првосвештенику, и свештеницима и свом народу, који се налазише са њима у Јерусалиму,
8. када Варух узе из храма сасуде дома Господњега да их врати у земљу Јудејску, десетог дана месеца Сиуала, сасуде сребрне, које направи Седекија, син Јосије, цар Јудејски,
9. после чега, Навуходоносор, цар Вавилонски, пресели из Јерусалима Јехонија и кнезове, и затворенике и властелу, и народ из земље, и доведе их у Вавилон.
10. И рекоше они: Ево, ми вам шаљемо сребро, и купите за то сребра жртву паљеницу и жртву за грех и када мириснога, и спремите дар, и узнесите га на жртвеник Господа Бога нашег,
11. и молите се за живот Навуходоносора, цара Вавилонскога, и за живот Валтасара, сина његовог, како би дани њихови земаљски били, као дани небески.
12. И даће нама Господ снаге и просветлити очи наше, и ми ћемо живети под заштитом Навуходоносора, цара Вавилонског, и под заштитом Валтасара, сина његовога, и служићемо их много дана, и наћи ћемо милости у њих.
13. Молите се и за нас Господу Богу нашему, јер смо сагрешили пред Господом Богом нашим, и не одврати се од нас љутња Господа и гнев Његов до дана данашњег;
14. и прочитајте целу књигу, коју вам шаљемо, да би се исповедили у дому Господњем: у дане празничне и у дане посебне.
15. И реците: У Господа Бога нашег – праведност, а у нас – стид на лицима, као и данас, у сваког Јудејца и у свих који живе у Јерусалиму,
16. и у царева наших, и у кнезова наших, и у свештеника наших, и у пророка наших, и у отаца наших,
17. због тога, што сагрешисмо пред Господом,
18. и не покорисмо се Њему, и не слушасмо глас Господа Бога нашег, како бисмо ходили по законима Господа, које је Он поставио пред нас.
19. Од оног дана, у коме Господ изведе очеве наше из земље Египатске, и до дана данашњег ми смо били непокорни пред Господом Богом нашим и нисмо бринули о томе, што не слушасмо гласа Његовог.
20. Због свега нас и стиже несрећа и клетва, - као данас, - коју одреди Господ пред робом Својим Мојсијем тог дана, у који је извео очеве наше из земље Египатске, да би нам дао земљу, којом тече млеко и мед.
21. И не слушасмо ми гласа Господа Бога нашег у свим речима пророка, које Он посла к нама,
22. и ходисмо сваки по мислима злога срца својега, служивши друге богове, свршавајући зла дела пред очима Господа Бога нашега.

(Глава 2.)

1. И испуни Господ реч Своју, коју је Он изрекао против нас и против судија наших, који судише Израиљем, и против царева наших, и против кнезова наших, и против сваког Израиљца и Јудејца,
2. да ће Он навести на нас велике несреће, каквих није било под целим небом, како је урадио Он у Јерусалиму, како је написано у закону Мојсијевом,
3. да ћемо јести – један тело сина својега, а други – тело кћери своје.
4. И Он их даде у подаништво свим царствима, која нас окружују, на поругу и опустошење у свим околним народима, међу којима их расели Господ.
5. И унизи нас, а не узвиси, јер смо сагрешили пред Господом Богом нашим, не слушавши гласа Његовог.
6. У Господа Бога нашег – праведност, а у нас и отаца наших – стид на лицима, као данас.
7. Све те несреће, које Господ изрече на нас, стигоше нас.
8. Не молисмо се пред лицем Господа, како би Он одвратио сваког од промисли злог срца његовог.
9. И Господ сагради све несреће, и наведе их Господ на нас, јер је Господ праведан у свему, што нам заповедаше.
10. Али ми не слушасмо гласа Његовог, како би ходили по заповестима Господњим, које Он даде пред лицима нашим.
11. И сада, Господе, Боже Израиљев, Ти, Који изведе народ Твој из земље Египатске руком крепком, и знаковима, и чудима, и силом великом и испруженом руком, и створио Себи име, као данас:
12. сагрешисмо ми, поступасмо нечастиво, неправедно против свих закона Твојих, Господе Боже наш!
13. Да се одврати љутња Твоја од нас, јер нас мало остаде међу народима, међу којима нас Ти расели.
14. Услиши, Господе, молитву нашу и молбе наше, и избави нас због Тебе, и дај нам милости пред лицем тих, који нас преселише,
15. да би сва земља познала, да си Ти – Господ Бог наш, тако како је име Твоје изречено Израиљу и роду његовом.
16. Погледај, Господе, из светог дома Твојега и спомени нас, и приклони, Господе, ухо Твоје, и услиши.
17. Отвори очи Твоје, погледај, зато што неће мртви у Аду, којима је узет дух из њих, дати славу и хвалу Господу;
18. него човек, скршен од великих несрећа, који ходи погнуто и сметено, и очију ишчиљелих и душе уморне, даће славу и праведност Теби, Господе.
19. Не по правди отаца наших и царева наших ми се молимо пред лицем Твојим, Господе Боже наш;
20. јер си послао на нас љутњу Твоју и гнев Твој, као што си говорио Ти кроз рабе Твоје, пророке.
21. Тако рече Господ: “Подметните плећа ваша, како бисте радили цару Вавилонскоме, и живели на земљи, коју Ја дадох очевима вашим;
22. а ако не послушате гласа Господа, док служите цару Вавилонскоме,
23. ја ћу учинити, да исчезне из градова Јудејских и улица Јерусалимских глас весеља и глас радости, глас младожења и глас невеста, и неће на свој тој земљи бити становника”.
24. А ми не послушасмо гласа Твојега, да ћемо служили цара Вавилонскога, и Ти си испунио реч Твоју, које си говорио кроз рабе Твоје, пророке, да ће бити изнешене кости царева наших и кости отаца наших из места свога.
25. И ево, оне су изложене дневној жеги и ноћној хладноћи, а умреше од злих болести, од глади, од мача и прогонства.
26. Ти си оставио дом, на ком је урезано име Твоје, као данас, због нечистог дома Израиљева и дома Јудиног.
27. И Ти, Господе Боже наш, поступи са нама по свој вољи Твојој и по свом великом милосрђу Твоме,
28. као што си рекао кроз раба Твојега Мојсија тог дана, у коме си га повео да напишеш закон Твој пред синовима Израиља, говорећи:
29. “Ако не послушате гласа Мојега, ова величина и бројност народа ће постати мала међу народима, мећу којима ћу вас Ја расејати.
30. Ја знам, да Ме неће послушати, јер су они – народ непослушни; али ће се обратити у срцу својему у земљи изгнанства својега,
31. и познаће, да сам Ја – Господ Бог њихов. И Ја ћу им дати срце – да разумеју, и уши – да послушају.
32. И прослављаће Мене у земљи изгнанства својега и спомињаће име Моје,
33. и одвратити од непокорства својега и од злих дела својих; јер ће спомињати путеве отаца својих, грешних пред Господом.
34. И Ја ћу их вратити у земљу, коју са заклетвом обећах оцима њиховим, Аврааму и Исаку и Јакову, и они ће владати њоме; и умножићу их, а не умањивати.
35. И поставићу са њима вечни завет, да им Ја будем Бог, а они буду Мој народ, и више нећу изгонити народа Мојега Израиља из земље, коју им дадох.”

(Глава 3.)

1. Господе Сведржитељу, Боже Израиља, невољна душа и уплашени дух призива Тебе:
2. услиши, Господе, и помилуј, јер си Ти Бог милосрдни; помилуј, јер ми сагрешисмо пред Тобом;
3. Ти – вечно живећи, а ми – вечно умирући.
4. Господе Сведржитељу, Боже Израиља услиши молитву умирућих Израиља и синова њихових, сагрешивши пред Тобом, који не послушаше гласа Господа Бога својега, за шта нас и стигоше несреће.
5. Не спомињи неправде отаца наших, него спомени руку Твоју и име Твоје ва веке векова,
6. јер си Ти – Господ Бог наш, и ми Те прослављамо, Господе.
7. Ти си због тога уселио страх Твој у срца наша, како бисмо ми призивали име Твоје; и ми ћемо прослављати Тебе у прогонству нашему, јер ћемо ми уклонути из срдаца наших сваку неправду отаца наших, оних који сагрешише пред Тобом.
8. Ево, ми смо сада у прогонству нашем, где си нас Ти раселио у понижење и у клетву и у одмазду за све неправде отаца наших, који одступише од Господа Бога нашег.
9. Послушај, Израиљу, заповести живота, пазите, како би разумели премудрост.
10. Шта то значи, Израиље, да се налазиш у земљи непријатеља? Остари ти у туђој земљи, оскрнавивши се овде са мртвима,
11. присловљен са онима који су за Ад,
12. оставивши источник премудрости.
13. Да си ти ходио путем Божјим, живео би у миру заувек.
14. Препознај, где се налази мудрост, где сила, где знање, да бисте знали, где се налазе дужина дана и живот, где се налази светлост очију и мир.
15. Ко је пронашао то место, и ко је ушао сакривши се у њој?
16. Где су кнезови народни и владари звериња земаљских, забављачи птица небеских,
17. и сакупљачи сребра и злата, у које вероваше људи, и чијим поседима нема краја?
18. Где су ти, који се занимаше сребрним израдама, и чијим израдама нема трага.?
19. Они исчезоше и сиђоше у Ад, а уместо њих дођоше други.
20. Последњи видеше светлост која живеше на земљи, али путове мудрости не познаше;
21. не разумеше стазе њене, и не достигоше је: они беху далеко од путева њених.
22. Није се чуло о њој у Ханану, и није била виђена у Феману.
23. Синови Агаријеви тражише замаљскога знања, исто као и трговци Мерија и Фемана, и баснотворци и иследници знања; али путеве премудрости не познаше и не приметише стазе њене.
24. И, Израиљу! Како је велики дом Божји, и како је велико место владичества Његовог!
25. Велики је Он и бескрајан, висок и неизмеран.
26. Тамо беху испочетка славни дивови, велики беху, искусни у ратовању.
27. Али их не изабра Бог, и не откри им путеве премудрости;
28. и они погибоше због тога, што не имадоше мудрости, погибоше због неразумља својега.
29. Ко узађе на небо, и узе је, и снесе са облака?
30. Ко пређе мора и нађе је, и ко је донесе, бољу од чистога злата?
31. Нема никога, који познаје путеве њене, нити разуме стазе њене.
32. Само Свезнајући је познаје; Он је открио Својим разумом, Тај, Који је створио земљу ва веке векова и напунио је четвороножном стоком,
33. који просипа светлост, и она оде, а он је призове, и она Га послуша с трпетом;
34. и звезде сијају на местима својим, и радују се.
35. Он их призва, и оне рекоше: “Зашто ми”, и засјаше радосно пред Творцем својим.
36. Такав је Бог наш, и нико други није раван са Њим.
37. Он је поставио све путеве премудрости и поклонио је рабу Својему Јакову и љубљеноме свому Израиљу.
38. После тога Он се јави на земљи и обрати се људима.

(Глава 4.)

1. Ево књиге заповести Божјих и закон, вечни у веке. Сви, који га се држе, живеће, а они који га остављају ће умрети.
2. Обрати се, Јакове, и узми је, приђи и ходај у светлости њеној.
3. Не даји другоме славе твоје, и привилегија твојих – страноме народу.
4. Благословени смо ми, Израиљ, јер ми знамо, све што је благоугодно Богу.
5. Држи се, народе мој, сети се Израела!
6. Продати сте народима не на погибељ, него за то, јер сте разгневили Бога, ви сте предани непријатељима;
7. јер сте раздражили Свевишњега вашег, приносећи жртве демонима, а не Богу.
8. Заборавили сте хранитеља вашег вечног Бога, а такође и огорчили васпитника вашег Јерусалим,
9. јер је он видео како на вас долази гнев Божји и рече: Слушајте, становници Сиона, Бог наведе на мене велику тугу,
10. јер ја видех поробљавање синова мојих и кћери, које наведе на њих Вечни.
11. Ја их храних са радошћу, а отпусти их са плачем и тугом.
12. Нико се не радује у мени, удовице и остављене су многе; ја опустех због греха деце моје, јер се они окретоше од закона Божјих;
13. не познаше закона Његовог, не ходише путевима заповести Божјих, и не стадоше на стазу учења праведности Његове.
14. Приђите, сажитељи Сиона, запамтите поробљавање синова мојих и кћери, које наведе на њих Вечни.
15. Јер Он наведе на њих народ далеки, народ груб и са страним језиком, јер не имаше поштовања према старцима, и не сажалише се над младима,
16. и одведоше од удове синове љубљене, и оставише је без кћери.
17. Чиме вам ја могу помоћи?
18. Ко наведе на вас сву беду, Тај ће вас и избавити из руку непријаеља ваших.
19. Идите децо, идите, јер сам ја остао пуст.
20. Ја скидох са себе одећу мира и обукох врећу мољења мога; и призиваћу Вечнога у дане моје.
21. Не бојте се децо, призивајте Бога, и Он ће вас избављати од насиља, из руку непријатеља.
22. Јер од Вечнога ја добих спасење ваше, и мени дође од Светога радост по милости, која ће ускоро доћи и вама од Вечнога, Спаситеља нашег.
23. Ја вас отпратих са плачом и тугом, а Бог ће ми вас вратити са радошћу и весељем заувек.
24. Јер, како сада сажитељи Сиона видеше поробљавање ваше, тако ће видети ускоро спасење ваше од Бога, које ћете добити са великом славом и величањем Вечнога.
25. Децо! Трпите гнев Божји који вас снађе: погубљаваше тебе непријатељ, али ти ћеш ускоро видети погибију његову, и стаћеш му за врат.
26. Деца моја у њега прођоше путевима лошим, ухваћени као стадо, вођени непријатељима.
27. Не бојте се децо, и призивајте Бога, јер ће и вас споменути Тај, Који наведе на вас то.
28. Каква су била срца ваша, која вас удаљише од Бога, величајте га десет пута више, како би се обратили и тражили Га,
29. јер Тај, Који наведе на вас сву несрећу, навешће на вас вечно весеље и спасење.
30. Не бој се Јерусалиме! Онај који ти подари име утешиће тебе.
31. Нечасни су ти, који те растужише и радоваше се паду твојему.
32. Нечасни су градови, којим служише деца твоја, нечасна је земља, у коју дођоше синови твоји,
33. јер како се она радоваше паду твојему и веселише се поразу твојему, тако ће и жалити у опустошењу својему.
34. Ја ћу отети из ње радост многога народа њеног, и надутост њена ће изаћи;
35. јер ће прићи на њих огањ Вечнога у многе дане, и за дуго времена у њој ће обитавати демони.
36. Окрени се, Јерусалиме, на исток, и погледај ка радости, коју за тебе гради Бог.
37. Ево, иду синови твоји, које си пустио да оду, иде сабирање од истока и запада на речи Светога, радујући се слави Божијој.

(Глава 5.)

1. Јерусалиме! Скини са себе одећу плача и несреће своје и одени се благолепном славом Бога заувек.
2. Обуци се у одећу праведности Божје, постави на главу твоју венац славе Вечнога,
3. јер ће Бог показати свима под небесима славу твоју.
4. Добићеш од Бога вечно име за тебе: “Мир праведности и слава Божје службе”.
5. Устани Јерусалиме, и стани на висине, и окрени се на исток, и погледај децу твоју, сабране од западног сунца до истока славом Светога, радујући се Божјем спомињању њих.
6. Они одоше од тебе пешице, вођени непријатељима, а доводећи их теби Бог ће их узносити са славом, као царске синове;
7. јер се Бог одлучио да сваку високу гору унизи, а долине испуни, да управља земљом, како би Израиљ ишао напред, са славом Божјом,
8. а шуме и свака врста дрвета засенише Израиљ по заповести Божјој.
9. Бог ће са радошћу предводити Израиљ светлошћу славе Своје, са милошћу и праведношћу Својом.