(Глава 1.)

1. Списак писама, које посла Јеремија заробљеницима, који беху одведени у Вавилон од цара вавилонског, како би их обавестио, шта му је јавио Бог.
2. Због греха, које сте сагрешили пред Богом, бићете одведени у ропство у Вавилон Навуходоносоров, цару Вавилонском.
3. Када стигнете у Вавилон, бићете тамо многе године и дуго времена, све до седам генерација; а после ћу вас све Ја довести назад у миру.
4. Тамо ћете видети у Вавилону богове сребрне и златне и дрвене, које носе на леђима, да би уплашили језике.
5. Пазите се, да и ви не радите као странци, и да страх пред њима не овлада и у вама. Видевши гомилу испред и иза њих како се поклања, реците: “Теби се треба само клањати, Владико!”
6. Јер је Анђео Мој са вама, и он је заштитник душа ваших.
7. Језик су им истругали мајстори, и сами их опточили златом и сребром; али су они лажни и не могу говорити.
8. И као што би и за девицу, која воли украсе, узму они злато, и справљају венце за главе богова својих.
9. Дешава се такође, да свештеници узму са богова својих злато и сребро и употребе га за себе саме;
10. дајући од тога и блудницама под њиховим кровом; украшавају богове златном и сребрном и дрвеном одећом, као људе.
11. Али, то не спасава од хрђе и трулежи, када се обуку у пурпурну одећу.
12. Отирају лица од прашине из храма, које има тамо веома много.
13. Имају и скиптар, као човек – судија, али они не могу уништити виновника са њиме.
14. Имају мач у десној руци и секиру, а себе сами од ратова и разбојника не штите: одатле знај, да они нису богови; и зато ох се не бојте.
15. Јер, као што је разбијена посуда бескорисна за човека, тако су и ти богови.
16. Поред тога, пошто су они постављени у храмовима, очи њихове су пуне прашине од ногу оних који улазе.
17. И као што код нас затварају оне који су увредили цара, када их осуде на смрт, тако затварају врата од храмова и свештеници, како не би били опљачкани од разбојника;
18. пале за њих светиљке, и више него за себе саме, а они ни једну од њих не могу видети.
19. Они су као греда у кући; срца се њихова, кажу топе, а црви земљани их једу њих саме и одећу њихову, - а они не опажају.
20. Лица су им црна од дима у храмовима.
21. На тело и на главу слећу слепи мишеви и ласте и друге птице, пузе по њима и мачке.
22. И зато схватите, да то нису богови; и зато их се не бојте.
23. Као што ако неко не очисти од хрђе злато, којим су опточени за украс, они неће блистати; иако су ливени, они немају осећања.
24. За велику цену су они купљени, а духа нема у њима.
25. Безноги, они су ношени на леђима, показујући тако своју безвредност људима; срамоте се и служе им;
26. зато што, ако случајно падну на земљу, сами собом не могу устати; такође, ако би их ко поставио усправно, не могу се собом кретати, и ако би их неко нагнуо, не могу се усправити; као и пред мртвима тако и пред њима постављају дарове.
27. Жртве им свештеници продају и злоупотребљавају; исто и жене их некад усољавају, али ништа не удељују сиромашнима, ни болеснима.
28. Жртве приносе и нечисте жене и труднице. Зато, познајући све ово, да они нису богови, не бојте их се.
29. Зашто их називати боговима? Жене приносе жртве тим сребрним и златним и дрвеним боговима.
30. И у храмовима њиховим седе свештеници у подераној одећи, обријаних глава и брада и непокривених глава:
31. завијају и кукају они пред својим боговима, као и на споменима за умрлим.
32. Неки од свештеника одећу им узимају и облаче у њих своје жене и децу.
33. Ако неко ради зло или добро, они не могу да им наплате; не могу поставити цара, нити свргнути га.
34. Тако ни богатство, ни једног млечног ни медног новчића они не могу дати. Ако ко, дадне обећање, а не испуни га, не узимају.
35. Од смрти човека не спашавају, и не штите слабога од јакога;
36. човеку слепоме не враћају вид; човеку у потреби не помажу;
37. удовицама не олакшавају страдања, и сирочадима не чине добра.
38. Као камење из планине су ти богови дрвени опточени у злато и сребро, - они који их служе биће осрамоћени.
39. Како можемо мислити или рећи , да су то богови?
40. Поред тога, сами Халдејци им се не обраћају са поштовањем: они када виде немога, који не може говорити, приносе га Ваалу и моле, да би он проговорио, као да он може осећати.
41. А не могу они, приметивши то, напустити их , зато што то нема смисла.
42. Жене, опасане појасевима од конопца, седе на улицама, и пале ватре од јеликиног зрневља.
43. И када нека од њих, одведена од пролазника, преспава са њим, - руга се својој другарици, јер она није удостојена тога, као она, и што њен конопац није прекинут.
44. Све што они раде је лажно. Зашто било ко може мислити или говорити да су они богови?
45. Они су направљени од дрводеља и златара; и ништа они сами не могу бити, сем оно што мајстори пожелеше да буду.
46. И ти, који их направише, неће бити дуговечни;
47. како оно што направише могу бити богови? Они оставише иза себе лажи и срамоту потомцима својим.
48. Када стигне рат или несрећа, свештеници се саветују међу собом, где да се сакрију са њима.
49. Како не могу разумети, да нису богови, када сами себе не могу спасити од рата, нити од несреће?
50. Тиме што су они дрвени и опточени у злато и сребро, може се препознати, да су они лажни; свим народима и царевима ће постати јасно, да они нису богови, него дела руку човечијих, и у њима нема никаквог дела божанског.
51. Коме после тога може бити нејасно, да они нису богови?
52. Цара земље они не постављају, кишу људима не дају;
53. суда не расуђују, слабога не штите, јер немају силе,
54. као вране које се налазе између неба и земље. Јер и у том случају, када избије пожар храм богова дрвених опточених у злато и сребро, свештеници побегну да се спасу, - а они сами, као греде по средини, изгоре.
55. Ни цару, ни непријатељима они не могу да се супроставе. Како је могуће признати и помислити да су они богови?
56. Ни од лопова, ни од пљачкаша не могу одбранити сами себе ти богови, дрвени опточени у сребро и злато:
57. онај ко је јак, скинуће злато и сребро и одећу, која је на њима, и отићи са пленом, а они сами себи не могу помоћи.
58. Зато је боље бити цар, који показује своју храброст, или суд у кући, који домаћин користи, него ови лажни богови; или је боље бити врата на кући, штитећи у њој имање, него ови лажни богови; или је боље бити дрвена столица у царском дворцу, него ови лажни богови.
59. Сунце и месец и звезде, будући да светле и послати су ради потребе, благопослушни су.
60. Тако и гром сваки пут, кад се јави, јасно се види; тако и ветар са сваке стране дува.
61. И облаци, када им рече Бог да пођу над свим светом, испуњавају заповест.
62. Тако и ватра, одозго послата да истреби планине и шуме, ради, шта је речено; а они нису дати ни да се виде, ни да имају силу.
63. На основу чега можемо помислити или рећи, да су они богови, када немају ни силу, ни суда, ни расуђивања, ни добро радити људима?
64. Знајте, да они нису богови, и не бојте их се.
65. Цареве они не проклињу нити благосиљају;
66. знакове не показују теби перд народом; не светле, као сунце, и не обасјавају, као месец.
67. Звериње је боље од њих: оно, побегне у заклон, може помоћи себи.
68. Ни из чега се не види да су они богови; зато их се не бојте.
69. Као страшило у врту које ништа не штити, тако и ти дрвени, опточени у злато и сребро богови.
70. На исти начин ти дрвени, опточени у злато и сребро богови, као и трновити грм у врту, на које слећу свакојаке птице, као и трупац, издељан у тами.
71. По пурпуру и платну, које труне на њима, можете знати, да они нису богови; да ће и они сами на крају бити поједени и биће бачени у страну.
72. Боље је бити човек праведан, без идола, јер је он – далеко од срамоте.